Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас обиљежавају празник Силазак Светог Духа на апостоле – Свете Тројице или Духове.
Духови се увијек обиљежавају 50. дана послије Васкрса и десетог дана послије Спасовдана. Духови представљају и „рођендан“ хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница.
По значају то је трећи празник по значају, послије Васкрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Празновање се наставља цијеле седмице, не пости се, то је тзв. трапава недјеља. Тај празник је увијек у недјељу, на педесети дан од Васкрса. Црквено учење каже да је непосредно прије Вазнесења, Христос обећао ученицима да ће се убрзо „излити благодат Духа Светог“ на њих, што се десило 50. дана од васкрсења.
Тај празник се назива још и Тројица јер је – по учењу – Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао. У педесети дан од Христовог Васкрсења, са неба изнад куће у којој су боравили апостоли и Пресвета Богородица настаде бука.
Силазак Светог Духа на апостоле
Поче да дува јак вјетар, појави се јака свјетлост. Изнад главе сваког од апостола створи се по један пламени језик. „Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима – како им је дух давао да говоре.“ (Дјела апостолска 2;4).
Око куће почеше да се скупљају људи, јер чуше јаку буку. Тада апостоли изађоше пред народ и почеше да проповиједају о Исусу Христу.
Народу се први обратио Свети апостол Петар, који рече како су Јевреји учинили велики гријех зато што су разапели Христа, иако су видјели да га је Бог прославио. Још им рече да је Христос Васкрсао и на небо се узнио, те да је Он послао Светога Духа на апостоле. Доказ благодати Духа Светога је то што апостоли говоре разним језицима, које раније нису знали.
Народ упита: „Браћо шта да чинимо?“ Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих гријехова, па ћете примити дар Духа Светога. Јер је за вас то обећање и за вашу дјецу“ (Дјела апостолска 2;37,38,39). Тог дана се у Јерусалиму крстило три хиљаде људи. Послије овога Свети апостоли кренуше по свијету да шире Христову науку.
Број хришћана се повећавао из дана у дан. Иако су их непријатељи Христове науке гонили и мучили, а неке и убијали, ипак нису успјели да их спријече у проповиједању и служењу Христу Богу и Његовој Светој Цркви. И поред свих тешкоћа православна вјера се проширила, тако да је цио свијет упознат са Христовом науком.
У црквама се плету вјенчићи
На празник Силаска Светог Духа на апостоле, под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвијећем.
Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвијећем. То их је подсјећало на вријеме када су преко Мојсија добили десет Божјих заповијести, као и на вријеме лутања по пустињи, послије бјекства из Мисира, јер су у пустињи живјели у колибама од грања и лишћа.
На Духове у храму народ плете вјенчиће од траве које послије носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе вјенчиће у торбама и ташнама јер вјерују да ће их Бог заштитити од разних несрећа које могу да их снађу.
Литија до поља и винограда
Светом Духу вјерници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви…
Министарство унутрашњих послова Србије прогласило је Духове за дан МУП-а и дан полиције, који се обиљежава у знак сјећања на 1862. годину, када је српска жандармерија 15. јуна, на Духове (Тројице), одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чешме, као и у наредна два дана током турског бомбардовања Београда.
У многим мјестима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расијању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим мјестима литија из храма иде и данас до поља и винограда.
Духови су празник неколико мјеста у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца.
