На мјесту гдје су некада корачали као тинејџери с великим сновима, генерација 1991–1995. Гимназије Бања Лука поново се окупила три деценије касније, зрелија, снажнија, али са истим оним осмијехом и топлином у очима.
Обиљежавање је почело окупљањем у згради Гимназије, гдје су се бивши ученици вратили међу клупе које су их спојиле. Дружење се наставило испред Банског двора у вечерњим сатима, а забава и славље су уприличени у хотелу Босна.
Догађај је протекао у атмосфери испуњеној емоцијама, препознатљивим осмијесима и присјећањима која су, и након 30 година, остала жива и снажна. Иако су животи отишли различитим путевима, поновни сусрет био је снажан подсјетник на нераскидиве везе и вријеме које је оставило неизбрисив траг.
Организатор сусрета, Бојан Крупљанин, поручио је да се ово морало десити:
“Ми смо јединствени. Били смо и остали. Многи су се вечерас први пут поново видјели након три деценије. А по чему је генерација 91.–95. посебна? По свему. То је сплет свега у свему.”
Зинаида Јамакосмановић, бивша ученица, истакла је колико је Гимназија дубоко обликовала сваког од њих, али их и повезала на начин који не блиједи.
“Нисмо ми били само генерација ученика једне гимназије, били смо породица. Ово вече је доказ да истинске везе остају чврсте и када их прекрије тишина година и километара,” казала је Јамакосмановић.
Током вечери низале су се успомене од школских анегдота и заједничких несташлука, до сјећања на изазове времена које је тражило снагу и зрелост.
Сусрет је био прожет музиком из њихових школских дана, заједничким фотографијама и тренуцима који су поново пробудили дух младости, онај дух који, како су сви присутни осјетили, никада није нестао.
На крају вечери, Крупљанин је упутио ријечи захвалности:
“Ваше присуство, топлина и енергија којом сте вечерас испунили сваки тренутак доказ су да везе из Бањалучке гимназије трају цијели живот. Хвала вам што сте ово вече учинили незаборавном.”
