Petogodišnjaci Milica i Nikola Misimović iz Vrbaške kod Gradiške ne haju za igračke modernog doba, za plišane mede, lutke koje govore, skupocjene automobile na daljinsko upravljanje nego se igraju sa životinjama, u pijesku, na preoranoj njivi, u šumi ili na potoku.
Naši ljubimci sa kojima se najviše igramo su dva psića. Oštenili su se kod nas. Prisvojili smo ih, kao i njihovu mamu koju je neko ostavio na cesti a onda je ona došla kod nas i oštenila se. Napravili smo kućicu za nju a psiće ne damo nikome da ih odnese ili baci. Njihova mama, tada bi, isto kao i mi, bila bi mnogo tužna – objašnjavaju Milica i Nikola okolnosti pod kojima su došli u posjed svojih ljubimaca.
Oni su, zajedno sa bratom Nemanjom, prije usvojili još nekoliko odbačenim i napuštenih životinja, najviše pasa i mačaka a njihov ljubimac dugo je bio ovan, koji ih je pratio do obližnje škole i sačekivao zajednički povratak kući.
-Idemo u predškolsko, ovdje u Vrbaškoj i čim se vratimo kući, igramo se ovim psićima. Oni su mnogo slatki i lijepi, oni nas stalno čekaju ispred kuće i raduju se našem dolasku – ispričali su nam Milica i Nikola koji veoma mnogo brinu o svojim ljubimcima.
– Oni jedu isto što i mi, mlijeko, keks, supu, hljeb a dajemo im i kolače. Oni vole da jedu i zato su ovako debeli. Svuda ih nosimo i učimo da budu dobri, da ne grizu i da ne prave probleme. Baš smo srećni sa njima, u tom društvu, isto kao i naš stariji brat Nemanja – kažu ovo dvoje blizanaca istih sklonosti i zanimacija.
– Oni više vole nas nego svoju mamu. Kada ih ostavimo, tada cvile i idu za nama – objasnili su nam Milica i Nikola svoj odnos prema malim debeljucama, sa kojima se satima igraju ispred kuće, tokom toplih i sunčanih majskih dana.
(Izvor/Foto: Srpskainfo/Milan Pilipović)
