"Није исто да се превозе запаљиве материје па материје које су корозивне или отровне све има своје услове и своје захтјеве самим тим захтијева добру обученост возача и добру опрему којом располажемо“, каже Никола Брковић из транспортног предузећа.

У свакодневном превозу све је више опасних материја, а 75 одсто иде друмом. Утовар и истовар из једног логистичког центра у други, највећи је ризик. 

"Највећи ризик је од електорстатичког пражњења усљед чега долази до појаве пожара и послије демо ефекат долази до експлозије и јако великих трагедија“, каже Момчило Матијашевић из НИС Србија.

Законска регулатива о транспорту опасних материја код нас је међу најуређенијим, каже премијер. Ипак измјене су честе, што захтијева прилагођавање. 

"УН су већ приступиле измјени одређених категорија опасних материја пропис АДР који су до сада важили на нивоу Европе за руковање и транспорт су измијењене 23 године тако да је сад обухваћено и неке друге опасне материје које до сада нису биле у неком посебном фокусу“, каже премијер Републике Српске Радован Вишковић.

То је медицински отпад. И литијумске батерије су изазов. 

"Долази до овог дијела да се транспортују прво батерије нове, па се транспортују сировине за батерије а тек након тога чека нас други дио гдје имамо транспорт оштећених батерија а врло брзо ће доћи до транспорта опасног отпада“, каже Синиша Сремац са Факултета техничких наука у Новом Саду.

Повећање безбиједности у транспорт опасних материја, односно смањење утицаја људског фактора до 80 одсто посао је струке. Осим тога, задатак им је и рјешавање складиштења опасног отпада, којег је само у Србији око 40 одсто у сивој зони. 

Пратите нас и путем Вибера