Израел би могао да покуша да оштети или уништи подземно иранско нуклеарно постројење Фордо слањем специјалних јединица, уколико САД не буду вољне да употребе своје "бункер-бустер" бомбе, изјавио је један званичник из администрације Доналда Трампа.
Постројење за обогаћивање горива Фордо (Fordow Fuel Enrichment Plant), укопано је дубоко испод планина у близини светог града Кома и једно је од најтајанственијих и најчуванијих нуклеарних објеката Ирана.
Центрифуге за обогаћивање уранијума које се налазе у заштићеним коморама способне су да производе уранијум готово до нивоа потребног за израду нуклеарног оружја, а приступ објекту строго надзире Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ), преноси Dailymail.
Постројење је изграђено упркос међународном притиску и постало је познато јавности тек након што су западне обавјештајне службе 2009. године откриле његово постојање. Изграђено је на дубини од око 90 метара како би било заштићено од ваздушних напада.
Само САД поседују муницију врсте МОП (Massive Ordnance Penetrator) способну да продре до те дубине. Ипак, предсједник Доналд Трамп је одлуку о уласку САД у рат одложио за 14 дана:
– Имамо способност да уништимо то постројење али то не значи да ћемо то и учинити – рекао је Трамп.
Један амерички званичник рекао је за портал Axios да је Израел обавијестио Трампову администрацију да, иако можда неће моћи да продру довољно дубоко бомбама, “можда могу то да ураде људима”. То отвара могућност за смјелу операцију на терену што неће бити без преседана.
У септембру су израелске специјалне снаге распоређене у Масјафу у Сирији, гдје су извеле напад на подземно постројење за производњу ракета, за које су тврдиле да је “главно иранско производно постројење у нашем региону”.
Израелска обавјештајна агенција Мосад такође је доказала своју способност да дјелује на територији Ирана изградила је тајну базу за нападачке дронове који су коришћени за саботажу иранског ПВО система прије почетног напада прошлог петка.
Међутим, Фордо је једно од најважнијих и најбоље заштићених нуклеарних постројења Ирана, и свака израелска војна операција сигурно би наишла на огроман отпор.
Иран је дуго децентрализовао и скривао аспекте свог програма управо у очекивању таквих сценарија.
– То значи да, уколико не постоји континуирани међународни притисак, робусне инспекције и политичке промјене унутар Ирана, режим може, и вјероватно хоће, да га обнови током времена захваљујући својој научној бази и глобалним мрежама набавке на црном тржишту – рекао је Криг.
Криг је такође тврдио да би континуирани напади Израела могли имати супротан ефекат од жељеног.
Напади на ирански нуклеарни програм могли би “учврстити уверење Техерана да нуклеарно одвраћање није само оправдано већ и неопходно за опстанак режима”.
– Умјесто да зауставе ирански нуклеарни програм, напади би могли послужити као снажна потврда логике која покреће дугорочне нуклеарне амбиције Ирана, као што је одвраћање кроз капацитете – сматра Криг.
Техеран је више пута инсистирао да је његов нуклеарни програм мирнодопске природе и да никада није намеравао да направи бомбу, упркос страховима Израела и Запада.
Међутим, његове стално растуће залихе обогаћеног уранијума потребног за производњу атомског оружја изазвале су велику забринутост.
Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), нуклеарни надзорни орган УН, саопштила је да је иранска активност “ствар за озбиљну забринутост”. Дан пре изненадног напада Израела, ИАЕА је пресудила да је Иран прекршио своје обавезе заштите.
Иран је критиковао “политички мотивисану” одлуку, најављујући да ће ојачати свој нуклеарни програм новим постројењем за обогаћивање на “безбједној локацији”, преноси Телеграф.
