У данима када жива у термометру прелази 30. подиок, све је више грађана који спас од ужареног асфалта и градске вреве траже у природи.
Иако боравак на отвореном има бројне бенефите по здравље, са собом носи и одређене ризике. Опасност вреба од змија, али и крпеља.
И док се у региону због високих температура све чешће змије појављују и у урбаним подручјима, у Српској за сада ситуација стабилна. Грађани кажу сусрет са змијом није пријатан, али страха нема.
Ако до уједа и дође, разлога за панику нема. Болнице и домови здравља у Српској, обезбиједили су довољно серума, којег се према статистици у посљедње четири године потроши око 40 доза.
- Серум се иначе дистрибуише у све крајеве Републике Српске, како у болничке установе, тако и у домове здравља и посебно водимо рачуна о домовима здравља који су нешто удаљенији - рекла је др Јелена Ђаковић Девић, специјалиста епидемиологије.
Од 13 врста змија чија станишта су у Српској, три су отровне и двије полу-отровне. Најопаснији су уједи за главу, врат и јагодице прстију.
- Уколико угледамо змију, треба се само склонити и пустити је да иде својим путем - каже проф др Горан Шукало са Катедре за зоологију ПМФ Бањалука.
Топло вријеме погодује и крпељима. Усљед уједа крпеља све је више и заражених Борелијом, бактеријом која узрокује Лајмску болест.
- На који начин треба да одстранимо крпеља - врло је важно да никако не користимо хемијска средства да премазујемо њима - истиче др Милена Бијеговић Ђујић специјалиста епидемиологије у Дому здравља Дервента.
- Најезда је инсеката и свих живих других организама, између осталог и крпеља, иако је њихов пик некада љети тамо август и почетак септембра - додао је доцент др Рајко Рољић са Катедре за зоологију на Природно-математичком факултету.
Осим што су потенцијална опасност за људе, пријете и животињама. Вађење крпеља, једна је од најчешћих интервенција у ветеринарској амбуланти.
- На нашим подручјима најчешће се јавља пиропласмоза, односно крпељска грозница, и може да дође до озбиљних посљедица и смрти животиње - закључила је Теодора Поповић, доктор ветерине.
Сви су сагласни да је за здравље, боравак у природи и те како значајан, али не заборавите, опреза никад доста!
(РТРС)
