Када је пукла, Невесињска пушка прије 150 година почела је нова епоха за српски народ.
Био је то први знак устанака који ће покренути талас ослободилачких ратова и полако мијењати карту Европе. Данас, вијек и по касније, управо тамо гдје је све почело, бројни научници желе да одгонетну како је Херцеговачки пуцањ уздрмао темеље тадашње Европе.
"Невесињска пушка није оставила посљедице само по тадашњу Европу. Оно што је произашло из Берлинског конгреса и отварања те источне кризе и дан данас се може осјетити у геополитици великих земаља", каже Драга Мастиловић, директор Института историјских наука Универзитет у Источном Сарајеву.
"Чињеница је да је Херцеговачки устанак, након Карађорђа, Милоша, нешто што је највредније у Српској историји у 19. вијеку, када је послије много вијекова српски народ изрекао коначно слобода", рекао је Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду у Влади Србије.
Историчари, геополитички аналитичари и универзитетски професори из Русије, Србије, Црне Горе и Републике Српске сагласни су да је Невесињска пушка убрзала рјешавање Велике источне кризе, покренула борбу за истину коју, како кажу, и данас водимо.
"Битно је наставити битку за истину, битно је бити заједно и солидарни. И главно је да је трајни мир много важнији од војне побједе", поручује Јекатарина Ентина, професор на Високој школи у Москви.
"Амбасада Русије увијек подржава овакве важне скупове који су важни за чување истине и борби против фалсификације историје. То је важно за цијелу регију и свијет", рекао је Александар Борисов, савјетник у руској Амбасади у БиХ.
Срби су и данас фокусирани на исто питање, на српско ослобађање и уједињење, поручује министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир.
"150 година је од Невесињске пушке, а ми се налазимо у истом проблему, истом историјском питању. Питању српског ослобођења и уједињења. Ова конференција треба да расвијетли историјска, али и актуелна политичка питања која су јако важна за српско питање на Балкану", истиче Будимир.
Међународна научна конференција о утицају Херцеговачких устанака, само је увод у оно што нас очекује 6. јула, када ће Српска и Србија заједнички обиљежити овај златним словима уписан дан у славној прошлости српског народа.
