Свети пророк Илија, познат у народу као Илија Громовник, један је од најпоштованијих светаца у српској традицији. Његов дан, 2. август (Илиндан), оабиљежава се широм Србије као празник великих сила природе. У неким крајевима и данас се негује обичај да се тог дана пече пијетао и за то постоји више разлога.
На Светог Илију, кад громови парају небо и олује пријете усјевима, народ је имао потребу да умилостиви силе које тај дан симболизују. Зато је био обичај да се жртвује ијетао - најчешће на ражњу, а касније као дио породичног обеда. Сматрало се да та жртва доноси заштиту кући, да одвраћа гњев Светог Илије и чисти дом од несреће. Али, то није био једини разлог због ког је печени пијетао морао да се нађе на трпези за Светог Илију.
У неким предјелима Србије, постојало је и вјеровање да се пијетао пече искључиво ако је година била тешка - с великим непогодама, сушом или градом. Тада се чинила својеврсна "помиритвена гозба" са небеским силама.
Ако се питате зашто баш пијетао, ево одговора. Етнолошки гледано, пијетао у српској народној култури има дубоко симболичко значење. Он је симбол свјетлости, буђења и заштите. Вјеровало се да пијетао својим кукурикањем тјера зле духове и објављује долазак дана, односно свјетла које побјеђује таму. У том смислу, пијетао је био својеврсни "чувар куће" и знак будности народа пред силама природе.
Постојао је још један разлог зашто је у свакој кући Свети Илија морао да буде дочекан са печеним пијетлом на столу. Сматрало се да пијетао симболизује најстаријег члана породице, те да он неће дочекати наредни Илиндан ако за овогодишњи не послужи пијетла на трпези. Пијетао је, дакле, био симбол дуговјечности домаћина и то вјеровање се и до данас задржало у неким дијеловима Србије.
Породице које славе Светог пророка Илију као крсну славу спремају трпезу у зависности од тога кад "пада" овај празник - да ли у такозване посне или у такозване мрсне дане. Ако Свети Илија "не пада" у сриједу или у петак, на трпези свечара - поред свих осталих ђаконија - мора да буде и печени пијетао. Ако, пак, Свети Илија "падне" у сриједу или у петак, овај обичај се не спроводи.
Данас, иако се обичај печења пијетла није задржао у свим православним породицама у Србији, он и даље живи у народном сјећању. Иако многи више не пеку пијетла, многи и даље на Илиндан не раде тешке послове, не улазе у њиве и не перу веш јер, како кажу, "Свети Илија не прашта."
