Данас славимо Огњену Марију, коју многи обиљежавају и као крсну славу, а вријеме на овај дан говори о томе каква је година пред нама.
У народу се вјерује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона, те да спада у огњевите свеце. Огњену Марију славе сви који су имали штету од олуја и громова, због чега постоји народна изрека: "Ко слави Огњену Марију, сигуран је у љетину."
Живот и мучеништво Свете Великомученице Марина
Света великомученица Марина, а у народу позната као Огњена Марија, рођена је крајем III вијека у јужној Анадолији, у граду Антиохији, у вријеме цара Диоклецијана. Била је јединица незнабожачких родитеља. У 12. години се крстила, због чега ју је отац одбацио.
Због своје вјере у Господа, претрпјела је тешке муке и била је посјечена мачем у 16. години. Њене мошти су чудотворне и исцјелитељне и као такве веома поштоване.
Народна вјеровања и празновање Огњене Марије
Огњена Марија се обиљежава и као слава. На овај дан нико не ради, посебно жене, јер се сматра да рад на овај дан не доноси срећу. Грмљавина на овај дан се сматра веома лошим знаком и предсказује глад и велике несреће. Уколико прође без олујног времена, вјерује се у напредак и благостање.
Такође, на Огњену Марију се не препоручује купање у великим водама - морима, ријекама, језерима.
Народно вјеровање о муњама и громовима
Код Срба се муња повезивала са Огњеном Маријом, која је светитељка тамног, синкретичког, паганско-хришћанског поријекла. Гром и муња су визуелне и акустичке атмосферске појаве које су у свијести предака изазивале необичне представе. Грмљавина и сијевање муња често су се повезивали са чудима Светог Илије, или са имагинарним бићима попут ала и змајева.
Античко насљеђе у духовној култури
Античко насљеђе у духовној култури на овом простору данас је теже доказати, али без сумње је да су гром и муња били главна симболичка обиљежја врховних божанстава код Грка и Римљана (Зевса, Јупитера).
Помоћу грома и муње многи пророци су предсказивали будућност, што је донекле сачувано и у српском фолклору, нарочито у вези са предањима о богу Перуну и светковању четвртка (Спасовдана), дана посвећеног том божанству.
