Он је од рођења био нијем, а када су га родитељи одвели у цркву и причестили, проговорио је.

Српска православна црква сматра да је управо то сила божанског причешћа. Када је имао 14 година отишао је Јерусалим. Својим разумом и подвигом, надмашио је многе старије монахе и био примјер многима.

Због тога га је патријарх узео себи за писмоводитеља. Пошто патријарх није могао да иде на сабор који се одржавао у Цариграду, он је отишао умјесто њега. Тамо је показао своју сјајну даровитост, рјечитост, ревност према вјери и необичну разборитост.

Помогавши да се вјера православна учврсти, Андреј се вратио у Јерусалим на своју дужност. Касније је изабран и постављен за архиепископа острва Крита. Као архијереј био је омиљен у народу, а својим молитвама чинио је чуда. Написао је поучне књиге, пјесме и каноне, од којих је најпознатији Велики Канон Богородице, који се чита у четвртак, у петој недјељи часног поста.

Враћајући се једном из Цариграда предосјетио је своју смрт, и тако је и било. Када је лађа пловила близу острва Митилене, умро је.

Пратите нас и путем Вибера