Православни вјерници сваке године 19. августа обиљежавају Преображење Исуса Христа. Међутим, у Јеванђељу се не наводи тачно мјесто и стога археолози воде дугогодишњи спор о локацији гдје се то десило, пишу медији.
Празник Преображење посвећен је тренутку када се, према хришћанском предању, Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева свјетлост на гори Тавор.
У средњем вијеку се чак појавио посебан термин — „таворско свјетло“. Термин потиче од назива планине. Многи вјерују да је ту Исус био преображен. Али постоји проблем: Јеванђеље не указује јасно гдје се тачно догађај десио.
Рани хришћани су већ вјеровали да је мјесто преображења управо врх на истоку долине Мегидо. О томе је посебно писао познати хришћански мислилац тог времена Ориген.
Савремени теолози примјећују да је та идеја била заснована на усменој традицији. Осим тога, храмови су се појавили на Тавору још у 4. вијеку.
Први је, према хроникама, подигнут 326. године по наређењу краљице Јелене, мајке цара Константина Великог. Како се наводи, мјештани оближњих насеља указали су јој на ту планину као мјесто Преображења Господњег. За само неколико година Тавор је постао центар ходочашћа, а у 8. вијеку ту је подигнут први манастир.
Занимљиво је да је у Јеванђељу описана сасвим друга планина. Наводи се да је то било „забачено мјесто“. Међутим, Тавор уопште није такав – у 1. вијеку се у његовом подножју налазио војни гарнизон.
Хермон
У протеклих неколико деценија, све више истраживача је као потенцијално мјесто именовало Хермон, највишу тачку у Израелу. То није планина у класичном смислу, већ масив са неколико врхова.
Мало је вјероватно да се Преображење Господње догодило на самом врху, превише је високо. Према ријечима једног авантуристе, он је са својом групом јахао до највише тачке за пет сати - писао је амерички проучавалац Библије Вилијам Баркли.
Још један детаљ говори у прилог верзије о Хермону. Јеванђелисти свједоче да је прије чудесног догађаја Спаситељ посјетио Кесарију Филипову у подножју планине, а туда се највјероватније и вратио. Затим је „кроз цијелу Галилеју“ отишао до Галилејског језера, а онда – на југ, ка Јерусалиму.
Тавор се налази у близини града Назарета. Стога је Баркли поставио питање — зашто би Христос и његови ученици отишли скоро стотину километара од Кесарије, окренули се назад, а затим поново отишли на југ? Поред тога, Тавор је прилично мали, само 575 метара надморске висине, док је планина Хермон пет пута виша.
Може се видјети са Мртвог мора, са другог краја Палестине, са удаљености од 160 километара - додао је научник.
Истина, не слажу се сви истраживачи са том верзијом. Научници посебно воде спор о томе ко је живио у околини Хермона.
У Светом писму је написано: „Христа, који је сишао са планине, дочекало је много људи“. Он их је лијечио и учио. Ријеч је очигледно о Јеврејима. Да је ту било пагана, јеванђелисти би их сигурно споменули, пишу медији.
Међутим, управо су они, судећи по археолошким налазима, населили подножје врха у 1. вијеку нове ере. У Старом завјету планина се назива „крајња граница Обећане земље“. Мало је вјероватно да би се Јевреји тамо густо населили, наводи се у чланку.
Мерон
Према медијском писању, археолози налазе многа јеврејска насеља у близини Мерона. То је највиша планина у Галилеји, региону гдје је Христос проповиједао. Према неким научницима, преображење је могло тамо да се догоди.
Висина планине је око 1.208 метара, а до врха се може доћи за само пола дана. Тамо често има снијега.
Међутим, критичари верзије о Мерону негодују. Како кажу, та планина се у Библији помиње само једном, док се Хермону и Тавору придаје више пажње, а појављују се чак и у пророчанствима о Христу.
У Давидовим псалмима пише: „Тавор и Ермон Имену Твоме обрадоваће се“.
Запажено је да је Тавор именован први. Можда се управо та фраза урезала у религиозној свијести као мјесто гдје се догодило Преображење Господње, закључује се у материјалу.
