На Палама је данас служен помен и положени су вијенци поводом 33 године од страдања 14 бораца чете "Петар Пандуревић" Војске Републике Српске, који су убијени у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.
Заједно са саборцима, 8. јуна 1992. године погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић.
Син погинулог команданта, Милан, потпредсједник Скупштине удружења "Чета Петар Пандуревић", рекао је новинарима да је овај датум веома тужан и да су Пале од 4. до 8. јуна те 1992. године имале највише жртава.
- Жепа је била производ губитка бораца чете "Петар Пандуревић". Муслиманске снаге су знале да су тог дана сахране убијених у Жепи и пробили су коту на Видиковцу и Осмица. Ова чета је те линије вратила херојском борбом - подсјетио је Пандуревић.
Он је нагласио да је Удружење формирано како би помогло породицама погинулих и рањених бораца.
Посланик у Народној скупштини Републике Српске Ацо Станишић подсјетио је да су први дани јуна у историји Пала исписани црним словима.
- Обиљежавањем годишњице страдања и Жепе и Требевића присјетимо се наших великих бораца, који нису били никакви специјалци, него обични домаћини, грађани Пала који су пушком бранили своја огњишта - рекао је Станишић.
Начелник Пала Дејан Којић нагласио је да је ово један од најтужнијих дана на Палама.
- У историји Пала никада није било да је у два дана 50 бораца, витезова дало животе - рекао је Којић.
Предсједник Скупштине општине Пале Бранко Короман истакао је да овај злочин најбоље демантује заговарања да је протекли рат био агресорски.
- Сви ови споменици говоре да је вођен одбрамбени рат, да су људи бранили своје породице и огњишта - рекао је Короман.
Муслиманске снаге су 8. јуна 1992. године извршиле напад на српске положаје у тренутку сахране 45 бораца који су убијени 4. јуна у Жепи.
Јаке непријатељске снаге покушале су да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије. У нападу је погинуло 14 бораца ове чете, заједно са командантом.
Чета "Петар Пандуревић" формирана је почетком Одбрамбено-отаџбинског рата. Имала је 200 бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и ратовала на бројним ратиштима широм Републике Српске.
