У туризму се пале аларми. Хрватска обала постаје прескупа, по цијенама је на рубу конкурентности, па тамошње власти поново упућују апеле туристичким радницима.
По броју долазака Хрватска и даље привлачи туристе, али све је више оних који се питају ко још може приуштити одмор на хрватској обали? Најтраженији су хотели, гдје борави сваки трећи гост, али озбиљну конкуренцију хрватском Јадрану представљају Грчка, Шпанија, па и Италија.
"Цијене су претјеране сигурно већ одавно. А ништа очекујемо бар једно 30 одсто више него у Загребу", рекао је Андреј, пише Дневник.хр.
"Лијепо је отићи на путовање и плаћати мање него код нас у Ирској, али не плаћамо мање. Ми рачунамо све, гладне ћемо кући", додале су туристкиње.
Тродневни боравак у хотелу с три звјездице у Ровињу просјечну трочлану породицу коштаће између 1.610 (око 3.200 КМ) и 2.030 (око 4.050 КМ) евра. Ако желе смјештај уз саму обалу, цијена расте и до 2.300 евра (око 4.600 КМ). За поређење, седмични боравак у хотелу исте категорије на грчком Закинтосу износи између 770 (око 1.500 КМ) и 1.190 евра (око 2.400 КМ), док је на шпанској Мајорки око 700 (око 1.400 КМ) евра за цијелу седмицу. Сличан хотел у Задру кошта 1.960 евра (скоро 4.000 КМ), у Сплиту 2.170 (око 4.350 КМ), а у Дубровнику чак 2.380 евра (око 4.800 КМ).
Наравно, све зависи од понуде до понуде, а многи се одлучују за "ласт минуте" опције. Ипак, неки хотели биљеже раст посјећености.
"Тренутно смо попуњени више од 6 одсто у односу на исто раздобље лани, гости се код нас задржавају једну или двије ноћи, долазе из ЕУ земаља попут Њемачке, Италије, Мађарске и Аустрије, али исто тако у склопу неких тура", рекла је Луција Јукић, директор продаје и маркетинга хотела у Ријеци.
Цијене у приватном смјештају знатно варирају - од 70 (око 140 КМ) до 210 евра (око 420 КМ) по ноћењу, у зависности од локације, термина и понуде. Према подацима Еуростата, Хрватска се налази на неславном трећем мјесту по расту цијена, а чак 38 одсто становника не може приуштити седмодневни одмор.
"Ми смо ишли преко пензионера, најјефтиније нешто, немате ни климу ни телевизију, то је оно што можемо приуштит, ово друго је све прескупо", рекла је Ева из Загреба.
Ни ресторанске цијене не нуде утјеху - пица кошта између 10 (око 20 КМ) и чак 18 евра (скоро 40 КМ), хамбургери од 13 (око 25КМ) до 25 евра (око 50 КМ), порција лигњи на жару 16 до 28 евра, док килограм рибе на жару иде и до 75 евра.
"Јутрос смо на примјер пили капућино и свако по кроасан. Значи два капућина и два кроасана коштали су нас 14 евра (скоро 30 КМ). То је било доста", рекао је Ницо из Фиренце.
"Само ћу рећи властито искуство - да је у Трст отићи појест пицу, попити Аперол, јефтиније него у Истри", рекао је Боријан из Лабина.
Из Удружења туристичких агенција истичу да су високе цијене у туризму само одраз укупних животних трошкова.
"Наша понуда није конкурентна, хрватски туризам је скуп у дијелу ванпансионске потрошње. Често се говори о лошим гостима, не постоје лоши гости, постоји лоша понуда, нама гости који долазе су исти гости који иду у конкурентске земље. Питање је да ли знамо и можемо наћи финансијски интерес са њима", изјавио је Борис Жгомба из Удружења путничких агенција ХГК.
Ту су још и трошкови горива, путарина, улазница за атракције - због чега за многе и сам одмор постаје све недостижнији.
