Гљивари у Српској ове јесени остали су празних корпи, јер је како кажу у прољеће било превише влаге, а онда је услиједио веома сушан период, због чега гљива нема ни за лијека.
Гљивари у Српској ове јесени остали су празних корпи, јер је како кажу у прољеће било превише влаге, а онда је услиједио веома сушан период, због чега гљива нема ни за лијека.
Да је ова сезона доста лошија од прошле потврдио је за “Глас Српске” инструктор гљиварства Боро Марић из Центра за посјетиоце Пецка код Мркоњић Града.
- Ова сезона је доста шкрта, јер је у прољеће било превише влаге и било је доста свјеже, а онда је дошао веома сушан период без кише. Гљиве тек сада коначно крећу, али само у влажнијим стаништима. Још није јек сезоне, али прошла година је била доста боља - рекао је Марић и додао да су лани гљиве брали већ на почетку септембра.
Додао је да су протеклог викенда организовали и школу гљиварства, за коју је владало велико интересовање, те су тада пронашли око 50 врста гљива на различитим стаништима.
- Сада су посебно издашне сунчанице, а стидљиво понегдје има вргања и лисичарки - казао је Марић.
Власник зворничког предузећа за откуп љековитог биља и шумских плодова “Смрчак” Младен Мијатовић истиче да је стање у гљиварству изузетно лоше.
- Ова година је 50 пута лошија него прошла. Нешто мало гљива се појавило у западном дијелу земље, а у нашем дијелу нема их уопште. Права катастрофа - казао је Мијатовић.
Када је ријеч о цијенама Мијатовић каже да је ситуација иста као и са малинама, цијене падају иако производа нема.
Да ова година није на завидном нивоу сагласан је и Бањалучанин Мијодраг Вуковић, који сакупља тартуфе.
- Чак и послије оних великих киша није било неког завидног гљиварења, далеко је испод очекивања. Ова година је доста лошија него прошла - рекао је Вуковић.
Када је ријеч о тартуфима, каже да је сезона солидна, али ипак лошија него лани.
- Цијена тартуфа је остала на прошлогодишњем нивоу па килограм у просјеку кошта око 800 марака, али цијена зависи и од врсте - казао је Вуковић.
Ову врсту гљива, како каже, највише траже откупљивачи који их извозе, а што се тиче самих ресторана, нема претјеране потражње.
- Генерално све врсте гљива се веома мало користе у нашим кухињама, сви се радије окрећу гљивама узгојеним у вјештачким условима, а то су најчешће шампињони - рекао је Вуковић.
Увоз и извоз
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, током девет мјесеци ове године увезено је око 61.000 килограма гљива у вриједности већој од 280.000 КМ. У истом периоду извезено је више од 252.000 килограма у вриједности од око 3,3 милиона.
.webp)
