Појава заразне болести лептоспирозе, коју преносе заражени глодари, најчешће путем урина, изазвала је забринутост међу грађанима Сарајева.
На друштвеним мрежама дијеле се фотографије које свједоче о лошем хигијенском стању.
Тим поводом у Н1 говорили су директор КЈКП Рад Мирсад Јашаревић, директор Санитације Елма Ибрахимовић, предсједник Удружења Еко акција Анес Подић те стручњакиња за зоонозе Сенија Селимовић.
Директор КЈКП Рад Мирсад Јашаревић указао је на низак ниво комуналне културе и непоштивање прописа о одлагању отпада.
"Град је прљав из много разлога. Имамо ситуација да неодговорни грађани одлажу отпад неправилно. Није ствар само у раздвајању отпада. Овдје говоримо о законском одређењу. Не можете одлагати кабасти отпад поред цесте. Кабасти отпад се одлаже у нашим рециклажним двориштима. Нема потребе да се ставља поред контејнера. То наноси штету. Законско одређење постоји", рекао је Јашаревић.
Истакао је како су у КЈКП Рад формирали кризни штаб који ради 24 сата дневно.
"Сви смо ми грађани овог града. Сви ми видимо грешке. Ноћас је очишћен простор на Добрињи, јутрос је затрпан кабастим отпадом. Појавом епидемије смо формирали кризни штаб и радимо 24 сата. У петак смо имали три саобраћајне несреће, и то не кривицом наших оперативаца. У склопу смо нашег кризног штаба, одмах на терену и санирали оно што се може санирати. Преко ноћи се отпад кабасти оставља. Свако наше возило има ГПС систем, зна се гдје је било. Морам се захвалити грађанима који активно учествују у сузбијању ове епидемије. Не радимо напамет, епидемија није безазлена", поручио је Јашаревић.
Додао је и да тренутне цијене услуга не омогућавају покретање нових пројеката.
"Аларм за узбуну одавно звони. Дошли смо до тачке гдје се мора дјеловати. Све што игра против нас, тренутно игра за нас. Морају се ријешити неке ствари. Зараза лептоспироза шири се због мањка хигијене. Ми са овим цијенама услуге не можемо ићи у нове пројекте", казао је.
Санитација без системске подршке
Директор Санитације Елма Ибрахимовић нагласила је да се у претходним годинама није проводила систематска дератизација због административних препрека.
"Из наше компаније која постоји више од 60 година, нисмо имали овакву ситуацију. Лептоспироза је професионална врста болести. Од завршетка covida, који је захтијевао мјере превенције, ми нисмо имали систематску дератизацију. Која је обавезна мјера, све због административних ствари. Нисмо могли дјеловати. Ми ништа не можемо без јавне набавке. Ми смо извршиоци, ми ништа не можемо без Министарства здравства. Искључиво радимо у координацији с јавним институцијама. Данашњи министар је дошао у јесен, и сада имамо систематску дератизацију", изјавила је Ибрахимовић.
Навела је и конкретне препреке у провођењу дератизације на терену.
"Ја бих се базирала на превентивне мјере. Упутили смо позиве да обављамо систематску дератизацију. Систематска дератизација не значи ништа уколико немате припремљен простор. Не можете приступити кориту ријеке Миљацке ако имате травњаке. У априлу сам говорила прецизно шта нам треба за обављање системске дератизације, али морамо имати услове за обављање. Ми смо на терену свакодневно, а затим додала:
"Наши подруми у КС, 50 одсто у просторијама подрумским, изливене су канализације. У таквим просторима нема сврхе радити дератизацију. Мора се очистити простор. Стамбени управитељ треба то да отклони. Прије 15 година нисмо се сусретали с овим проблемом јер смо имали другачији систем рада. Ми немамо контролу након обављене систематске дератизације. Јавни субјекти се не контролишу. Сви обављају систематску дератизацију у различито вријеме".
Еколошки аларм и политичка одговорност
Предсједник Удружења Еко акција Анес Подић упозорио је да је Сарајево међу најпрљавијим градовима у регији.
"Сарајево је након Мостара најпрљавији град не само у БиХ, него и у региону. Имамо срамотну ситуацију. Власт сматра да је град плац који треба продати. Дали смо што више стамбеног простора, само да се може уновчити, продати. У КС се страшна ствар десила 2021. године. Да су хтјели да имамо чист град – ми би имали. Главни кривци су челници политичких странака. Имамо систем који генерише прљавштину на сваком кораку", рекао је Подић.
Сенија Селимовић, експерт за зоонозе, упозорила је да је тренутна ситуација много озбиљнија него што се приказује.
"Звучи ми ово све јако смијешно. Пропуштамо битне теме. Не ради се о превенцији јер је касно за превенције. Ми сада имамо епидемију. Епидемија значи да имамо екстремно множење глодара. Када имамо најезду глодара, отвара се спектар за читав низ зооноза. Лептоспироза је нешто најбоље што нам се могло десити. Глодари преносе многе озбиљније ствари. У урбаним срединама број глодара не смије да износи 20–30 глодара по хектару. Дератизација није рађена двије године, то значи да имамо 1,5 до 2 милиона глодара у урбаном подручју. Десет посто глодара има ханта вирус, преноси се зраком. Радници не носе маске, заштитну опрему. Морамо да причамо о стварним кризама. Лептоспироза је само први корак, ако гледамо реално имамо много веће проблеме", изјавила је.
Упозорила је и на директне ризике по раднике који чисте јавне површине.
"Чишћење без адекватне заштитне опреме је ризик за раднике. Радник чисти без рукавица. То је директан ризик. Довољна вам је заноктица да се можете заразити лептоспирозом. Заштитна опрема не смије бити луксуз, то је неопходност и основа у борби против ових ствари", казала је Селимовић.
Одговорност и системска рјешења
Јашаревић је одговорио на примједбе у вези заштитне опреме радника.
"Ми радимо свој дио посла. Не кажем, можда нешто и недостаје на терену. Људи су на терену. Ја нисам видио никог да нема заштитну опрему. Одмах ћемо додатно да исконтролишемо. Поготово када је епидемија. Хвала на сугестији, додатно ћемо контроле обавити", рекао је.
Селимовић је закључила да одговорност мора бити системска.
"У Швицарској се не би пребацивала одговорност на грађане, него на државу. Након ситуације рјешавање, онда указати нове мјере превенције. Овдје се сви придржавају система. Ја да не обучем рукавице када улазим у лабораторију, одмах бих добила отказ. Мора постојати обједињење дјеловања. Лична хигијена јесте важна, али није довољна. Морају да се воде смјерницама. Грађани морају бити активни и информирани партнери, али руководство је код власти", закључила је она.
