Српска православна црква и њени верници 15. маја славе светог Атанасија Великог, свеца који је у историји хришћанства био највише прогоњиван. За овај дан везују се бројни народни обичаји, а посебно је значајно заштитити се ако загрми.
Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски рођен је у Александрији 296. године, а већ у раном дјетињству окренуо се духовности. Као ђакон архиепископа Александра, био је на Првом васељенском сабору у Никеји гдје се прославио својом ученошћу.
Допринио је учвршћивању православља, а Атанасије је можда и један од најклеветанијих и најпрогоњенијих светитеља. Прогонили су га цареви Констанције, Јулијан и Валент, јеретик Арије и његови сљедбеници, епископ Јевсевије Никомидијски и многи други.
Мало је светитеља који су тако безобзирно клеветани, и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Трпељиво, са јасно усађеном истином и вјером у себи, успио је да истраје до краја. Тек пред смрт проживио је један миран период, а потом се, 373. године упокојио. Мало прије смрти рукоположио је свог прејемника, епископа Петра.
Народна вјеровања за овај празник празник
На југу Србије до данас живи легенда а о томе како је ђаво искушавао Светог Атанасија прерушивши се у најљепшу дјевојку, која га је мамила да се одрекне Бога, и придружи јој се у обожавању нечастивог. Свети Атанасије је прозрео ову превару, и замолио дјевојку да му покаже ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море. Легенда каже да је ћуп годинама плутао, све док га нису пронашли рибари који су га отворили.
Стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је важно да се на данашњи дан сви судови држе чврсто затворени.
У неким крајевима Србије, Светог Атанасија славе воденичари који вјерују да на тај дан ђаволи вребају у вировима, па ни воденице неће добро да раде.