Постоје дани када не тражимо много, само мир у души и снагу да издржимо све што нам живот носи. Сутра, 3. маја, Српска православна црква сјећањем на велике светитеље позива на тишину, сабраност и једну једноставну реченицу која има снагу да смири срце и отвори простор вјери:
„Господе, оснажи ме да прихватим оно што не могу да промијеним и смири у мени све што бура живота уздрма. Амин".
Шта обиљежавамо 3. маја?
У православном календару, 3. мај није један од великих празника, али јесте дан тихих светитеља, који су животима показали да се светост не носи у златним одеждама, већ у свакодневној борби да се остане чист пред Богом и собом.
Сутра обиљежавамо:
Светог Теодосија Игумана Кијевског - монаха, духовног борца и једног од утемељивача монаштва у Русији. Његово трпљење, молитва и скромност били су одговор на искушења свијета.
Пренос моштију Светог Петра Цетињског - митрополита, духовног оца народа и човјека чије су молитве доносиле мир, утјеху и исцјељење. Његове мошти данас се налазе у Цетињском манастиру и важе за чудотворне.
Зашто је ова реченица важна?
Зато што је једноставна. Зато што је искрена. И зато што не тражи - већ прихвата.
У данима када не знамо куд идемо, када осјећамо да нас живот надвладава, управо молитва скромна, из срца, има снагу да заустави унутрашњи хаос.
Она није само молитва. То је предах. То је подсјетник да не морамо имати све одговоре - само вјеру.
Шта можемо учинити сутра?
Упалити свијећу у тишини и поменути некога коме је потребна снага
Прочитати кратку молитву и провести макар пет минута без екрана, у тишини
Помоћи некоме у тишини - без буке, без хвалисања
Бити благ према себи.
