Српска православна црква и њени вjерници данас обиљежавају Свете мученике Трофима и Теофила и друге са њима.
Свети мученици Трофим и Теофил су хришћански светитељи, са њима се слави још 13 других мученика. Пострадали су у Ликији за вријеме владавине цара Диоклецијана (284-305).
Свети мученици Трофим и Теофил, и још тринаест с њима пострадаше у Ликији у вријеме цара Диоклецијана. Пошто се никако не нису хтјели Христа одрећи, нити жртве идолима принијети, били су стављени на разне муке: тукоше их камењем, стругаше оштрим гвожђем, пребише им колена, и најзад тако измучене и више мртве него живе бацише их у огањ.
Међутим, страшан призор затекао је њихове мучитеље кад су их угледали како не горе на великој ватри.
Велики учитељи цркве старали су се да науче људе великим истинама не само ријечима него и очигледним примјерима. Тако Ава Исаија, да би научио монахе, да неће примити од Бога награду нико ко се не буде у овом животу трудио по Богу, доведе своје ученике до једнога гумна, где је тежак сабирао овејану пшеницу.
"Дај и мени пшенице!", рече Исаија тежаку. "А, јеси ли и ти жњео, оче?", пита сељак, а овај му одговара: "Нисам".
"Па како хоћеш да добијеш пшенице, кад ниси жњео?", узврати тежак, а на то старац рече: "Зар не добија пшенице, онај ко није жњео?", а овај му узврати "Не добија"., пише Курир.
Чувши овакав одговор старац се ћутке упути назад. Кад га замолише ученици да им објасни његов поступак, рече им старац: "Ја сам то учинио с намјером да вама покажем, да неће од Бога примити награде онај ко се не буде подвизавао."
За спасење душе вјеровање и обичај кажу да данас треба изговорити ову молитву:
"Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше." Амин
