Најраспрострањеније и најразорније суше догодиле су се од 2023. године широм свијета, а наставиле се и у 2025. години остављајући озбиљне посљедице. Извјештај под називом „Сушна жаришта широм свијета 2023-2025”, објављен уз подршку Уједињених нација (УН), даје преглед начина на који суше погоршавају сиромаштво, глад, енергетску несигурност и функционисање екосистема.
Климатска жаришта налазила су се од јужне и источне Африке, преко Медитерана, Амазонског басена, Панаме и Мексика, па све до југоисточне Азије. Феномен познат као Ел Нињо је имао важну улогу у интензитету суше у многим од тих подручја. Иако је Ел-Нињо званично завршен у мају 2024, посљедице суша и даље се осјећају у тим регијама и током 2025. године.
Према подацима Националне океанографске и атмосферске администрације САД-а (НОАА), 2023. и 2024. година биле су двије најтоплије године забиљежене на глобалном нивоу (НОАА 2025). Најтоплији дан на Земљи у историји био је 22. јул 2024
„Суша је тихи убица. Долази непримјетно, исцрпљује ресурсе и уништава животе успорено. Њени ожиљци су дубоки”, рекао је Ибрахим Тјау, извршни секретар Конвенције УН за борбу против дезертификације (УНЦЦД), преносе Енергетски портал.
На Медитерану пад приноса
У Шпанији су суше погодиле пољопривреду, туризам и домаћу потрошњу воде. До септембра 2023. године, двогодишња суша и рекордне врућине довеле су до пада приноса маслина за 50 одсто, а цијене маслиновог уља су се удвостручиле. У Мароку је сточна популација оваца била 38 одсто мања 2025. у односу на 2016, што је изазвало апел краља за отказивање традиционалних курбанских жртвовања. У Турској су суше убрзале исцрпљивање подземних вода, изазвале урушавање тла, угрозиле заједнице и инфраструктуру.
Несташице и раст цијена
Суше су пореметиле производњу и ланце снабдијевања кључних култура попут риже, кафе и шећера. Сушни услови у Тајланду и Индији 2023-2024. изазвали су несташице које су довеле до раста цијена шећера и слаткиша за 8,9 одсто у САД-у.
Енергетска криза у Африци
У Јужној Африци, већ склоној сушама, у августу 2024. године око 68 милиона људи (отприлике 1/6 популације) зависило је од помоћи у храни. У Сомалији је почетком 2025. године, 4,4 милиона људи (четвртина популације) суочена са кризним нивоима несигурности хране, укључујући 784.000 који су у животној опасности. Замбија је доживјела једну од најгорих енергетских криза у свијету, јер је ријека Замбези у априлу 2024. пала на 20 одсто свог дугорочног просјека. Највећа хидроелектрана у земљи, брана Кариба, пала је на само седам одсто капацитета, што је изазвало нестанке струје до 21 сат дневно, затварање болница, пекара и фабрика.
Оптерећност водних ресурса
На крају извјештаја дате су препоруке како би утицај суша у будућности смањио, а истиче се прије свега препознавање и планирање неизбјежних посљедица. Будући ризици од суша биће појачани климатским промјенама, урбанизацијом и растом становништва, што ће додатно оптеретити водне ресурсе. Ефикасно управљање захтијева проактивне, одрживе мјере попут унапређења система раног упозоравања, диверсификације извора енергије, смањења потражње за водом и кориштења рјешења заснованих на природи.
Нови извјештај објединио је информације из стотина владиних, научних и медијских извора како би приказао утицаје у најтеже погођеним сушним жариштима. Припремили су га Амерички национални центар за ублажавање суша (НДМЦ) и Конвенција УН-а за борбу против дезертификације (УНЦЦД), уз подршку Међународног савеза за отпорност на сушу (ИДРА).
