Преваре се, како наводе, најчешће одвијају преко друштвених мрежа као што су Фејсбук и Инстаграм, те апликација за комуникацију ”WhatsApp”, ”Viber и слично”

”Преваре се најчешће огледају у томе да извршиоци путем друштвених мрежа као што су Фејсбук и Инстаграм или позивањем грађана са бројева телефона или путем апликација за комуникацију рекламирају одређене лажне платформе којима је наводно могуће инвестирати у криптовалуте и зарадити велике износе новца за кратак временски период”, наводе у МУП Српске.

Појашњавају да се извршиоци користе различитим радњама како би оштећене довели у заблуду да им шаљу новац, а на име наводног улагања у криптовалуте.

”Извршиоци се врло често представљају као радници на берзи, достављају оштећенима различите лажне цертификате којима то потврђују, шаљу оштећенима линкове за приступ различитим платформама, те увјеравају оштећене да на тим платформама креирају своје налоге и да ту могу пратити стање рачуна и вриједност својих улагања”, наводи се у упозорењу МУП-а.

Нуде техничку помоћ

Комуникација извршилаца и оштећених се најчешће одвија путем електронске поште или путем апликација за комуникацију (WhatsApp, Viber и слично). Да би изгледали увјерљиво извршиоци комуницирају на локалном језику и у комуникацији показују разумијевање уколико оштећени нису упознати са начином трговања криптовалутама. Врло често ивршиоци нуде техничку помоћ у смислу да креирају оштећенима налоге на друштвеним мрежама, и-мејл адресу као и да путем апликација за даљински приступ (нпр. AnyDesk) приступе рачунару или мобилном телефону оштећеног те директно врше подешавања, скидање података и слично.

”Како би стекли корист, извршиоци наводе оштећене да им новац уплаћују путем различитих сервиса за плаћање као што је Western Union и слични. Том приликом увјеравају оштећене да је новац потребно уплатити ради трошкова одређених провизија, камата, берзанских услуга, осигурања депозита и слично. најчешће се уплате врше на имена страних лица у земљама као што су Грузија, Португал и остале земље које нису са нашег говорног подручја”, појашњава МУП.

Додају се овим преварама причињава изузетно велике материјалне штета које у појединачним случајевима износе и по неколико десетина хиљада марака. Новац је најчешће веома тешко или немогуће вратити с обзиром да се пријављивање врши тек након протека дужег временског периода, то јесте када оштећени схвати да је преварен, да је доведен у заблуду и да неће остварити обећану зараду.

Како се заштити?

МУП савјетује грађане и како да се заштите:

- Информисати се о „blockchain“ технологији и начину рада криптовалута.

- Информисати се о платформама за трговину криптовалутама и пружаоцима услуга повезаних са виртуелним валутама у нашој земљи.

- Провјеравати поузданост платформи за трговину криптовалутама.

- Заштитити крипто новчаник (препорука је кориштење тзв. „хладних“ новчаника, који ће бити одвојени од мреже и заштићени шифром).

- Провјерити идентитет особа са којима се улази у пословну сарадњу.

- Уплате новца вршити само путем банака, провјерених сервиса и на имена особа које су провјерене и познате.

- Постављати јаке лозинке на налоге.

- Постављати двоструке аутентификације.

- Користити лиценциране оперативне системе и антивирусне програме (могу препознати и упозорити на многе врсте напада, фишинг странице, лажне и-мејл поруке и слично).

Шта никако не смијете чинити

Такође, скрећу пажњу шта никако не треба учинити:

- Остваривати комуникацију и пословну сарадњу са особама које нам нису познате, налазе се у иностранству и чији идентитет не можемо потврдити уживо.

- Откривати своје личне податке непознатим особама.

- Фотографисати и слати фотографије личне карте, путне исправе, картица за безготовинско плаћање и других личних докумената и исправа особама које нам нису познате или које смо упознали путем интернета.

- Откривати своје лозинке другим особама.

- Омогућавати даљински приступ својим уређајима као што су мобилни телефон или рачунар инсталирањем апликација као што су AnyDesk, TeamViewer и сличне.

Шта урадити ако сте били жртва

Напомињу и шта је потребно урадити ако се овако нешто догоди:

- Блокирати картице за безготовинско плаћање уколико су кориштене за плаћање.

- Сачувати сву комуникацију која укључује бројеве телефона, слике екрана са комуникацијом и слично.

- Сачувати документацију која се односи на трансфере новца.

- Сачувати податке о друштвеним мрежама и платформама (слике екрана, УРЛ адресе и слично). 

МУП Републике Српске позива грађане да овакве догађаје пријаве и да додатне информације о овом и другим видовима сајбер криминалитета могу пронаћи на интернет презентацији Јединице за високотехнолошки криминалитет (https://mup.vladars.rs/vtk-cir/).

Пратите нас и путем Вибера