Српска православна црква и вјерници данас славе празник посвећен Светом Григорију Богослову, цариградском архиепископу из 4. вијека и једном од најученијих хришћанских светитеља. Свети Григорије Богослов је још пре него што се крстио и посветио живот цркви.
Свети Григорије важи за једног од најученијих хришћанских светитеља. Саставио је многобројна дјела, од којих су му најславнија она из Богословља. Током свог архиепископовања у Цариграду доста је писао против јеретика, а прославило га је дјело Бесједе о Светој Тројици.
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског.
Саставио је многобројна дјела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дјело Бесједе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било мјесто душе.
Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог некадашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: "Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола". Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо је живио до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига.
Иако је цијелог живота био слабог здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му касније пренијете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.
Вјеровање каже да би данас сваки ђак требало да понови градиво које га мучи, а након тога да се помоли Светом Григорију Богослову, јер се овај светитељ сматра заштитником мудрих и учених људи.
