Данас православни вјерници обиљежавају дан посвећен Светој мученици Пелагији Тарсијској - светитељки која је још као дијете, иако рођена од родитеља незнабожаца, у срцу осјетила љубав према Христу. Њена прича вијековима инспирише жене да не поклекну пред искушењима и неправдом, а нарочито оне које воде своје тихе борбе - попут борбе за потомство.
Пелагија је живјела у доба цара Диоклецијана, који је окрутно прогонио хришћане. Ипак, његова породица није остала нетакнута њеном вјером - његов син се смртно заљубио у лијепу и смјерну дјевојку. Када му је преко мајке поручила да је већ обећана Христу, цар је, упркос смрти свог сина, пожелио Пелагију за себе. Али она није посустала - одбацила је богатство, раскош и свјетовне части, крстила се и изабрала страдање умјесто покоравања.
Цар ју је, огорчен њеним отпором, осудио на сурову смрт - да буде спаљена у усијаном металном волу. Када су је мучитељи обнажили, света Пелагија се прекрстила, уз молитву ушла у мучило и у трену се, како се каже, растопила као восак. Пострадала је 287. године, а њене мошти су касније сахрањене под каменом на брду гдје је, вијековима касније, саграђена црква у њену част.
Због њеног мучеништва и жртве, у народу је остало вјеровање да овај дан носи посебну снагу - нарочито за жене које желе да постану мајке. На данашњи дан, никако се не смију палити свеће, ни ложити већи пламенови - вјерује се да тиме призивате Пелагијину патњу на себе, а тиме и неплодност, губитак љубави и породичне среће.
Зато се данас савјетује сљедеће:
Жене које не могу да остану у другом стању треба да вежу стручак рузмарина и ставе га испод јастука. Вјерује се да ће тако призвати добре духове и услишити своје молитве за потомство. Овај скромни, али дубоко симболичан гест повезан је с надом, вјером и женском снагом да истраје, баш као што је то учинила света Пелагија.
Данас није дан за раскош, већ за тишину, молитву и наду. А можда баш ноћас, док спавате са стручком рузмарина испод главе, чудо закуца и на ваша врата.
