Доласком хладнијих дана све нас мучи исти проблем - гријање.
То је посебно изражено код људи у сеоским срединама који муку муче и довијају се на разне начине како би пребродили зимски период.
Гријање није мала ставка за кућни буџет обзиром да метар дрва на стовариштима кошта 6.500 динара без сјечења и цијепања.
У земљама Европске уније све је популарније гријање на биомасу као што су слама, кукурузовина, стабљике сунцокрета, а Драган Тодоровић из Љубинића је у свом селу и околини пионир у грејању на биомасу.
За четири године његова породица је "ушпарала" 7.000 евра на гријању. Како каже, бољег и јефтинијег начина гријања за сада нема. На овакав начин Тодоровићи кућни буџет мјесечно оптерећују са свега 20 евра, а њихов дом је увијек топао.
Драган је уз помоћ и подршку своје породице 2017. године, направио котао и почео да се грије на биомасу. Од тада као енергент користи бале жетвених остатака, објавио је обреновачки "РТВ Маг" прије двије године. Драган је рекао да су му се ту по селу у почетку смијали и подсмијевали, али дошло је његових пет минута.
"Међутим, дошло је мојих 5 минута... Уз ову цијену огријева то се сад показало као економски најисплативије... Шта сад кажу? Ћуте и гутају... Рачунао сам, наднице, гориво и веза је укупну коштало 150 евра. То значи да уколико сезона траје 6 мјесеци гријања, ја потрошим између 20 и 30 евра мјесечно", рекао је Драган и додао да је само петоро људи из Србије дошло код њега да прецрта котао и види како је он то урадио.
Тодоровићи се грију на биомасу и једино, каже Драган, што треба да урадиш јесте да у котао на пар сати убациш балу. Каже и да је код Војвођана видио да на њивама нема више житних остатака и да се људи масовно пребацују на биомасу.
Додаје и да глатко може да грије 400-500 квадрата и да му је на минус 10 у кући константно 25 степени. Са дјецом је котао направио за мање од недјељу дана а математика је проста убациш балу, упалиш упаљачем и то је то - једна бала 2 сата, двије бале 4 и тако редом.
"Котао је зидан од пуне цигле, лијепљен блатом, као хљебна фуруна систем, горе засут пепео, има сигурносни вентил за случај да прокува. Убаце се три бале сламе и за пола сата котао достигне температуру од 70 степени. Поента је само затворити димове да не излазе, пошто димови грију тридесет посто. Урађене су коморе за димове, димови круже по цијелом систему и излазе горе на оџак. Све ово је коштало колико огријев једне године, око 1.000 еура", каже Драган Тодоровић, преноси "Мондо".
