Европска унија спрема снажан одговор Сједињеним Америчким Државама након што је пропао договор о укидању трговинских царина. Према наводима европских дипломата, Вашингтон сада тражи додатне уступке – укључујући основну царину од најмање 15 посто на већину европских производа – што је изазвало оштру реакцију у Бриселу и Берлину, пише The Wall Street Journal.
ЕУ је донедавно очекивала компромис с америчким предсједником Доналдом Трампом, којим би основна царина остала на 10 посто, што је већ било тешко прихватљиво за многе од 27 чланица. Међутим, након што су амерички званичници сигнализирали промјену става, Њемачка – до сада умјеренија – све се више приклања тврђем приступу какав има Француска.
"Ако желе рат, имаће рат"
- Још има времена за преговоре. Али ако желе рат, имаће рат - изјавио је један њемачки званичник у петак.
Земље чланице ЕУ сада траже од Европске комисије да припреми снажније мјере против америчких фирми, које би ишле даље од пуких царина, уколико се договор не постигне до 1. августа – рока који је поставио Трамп.
Трговинска размјена између ЕУ и САД највећа је на свијету – сваког дана размијени се роба и услуга у вриједности већој од пет милијарди долара. Брисел поручује да су "све опције на столу".
Европска комисија је у недјељу званично изјавила да и даље тежи договору који ће бити "обострано користан", али је додала да ће у случају неуспјеха искористити све инструменте који су јој на располагању.
Трамп пријети вишим царинама
Амерички министар трговине Хауард Латник у недјељу је ипак изразио оптимизам: "Сигуран сам да ћемо постићи договор. И биће сјајан за Америку, јер предсједник стоји иза америчког народа", рекао је за CBS.
Европски комесар за трговину Марош Шефчович посљедњих мјесеци шест пута је путовао у Вашингтон, гдје је одржао низ разговора с америчким званичницима и понудио смањење царина те повећање увоза америчких енергената и полупроводника, у вриједности десетина милијарди долара.
Упркос томе, почетком јула Трамп је запријетио са 30 посто царина на већину европског увоза – знатно више од раније спомињаних 20 посто.
ЕУ спремна користити најјаче оружје
Њемачка, која је раније инсистирала на брзом договору, сада је подржала примјену тзв. антикоерцијског инструмента – механизма који омогућава увођење економских противмјере према државама које се користе економским притисцима. Тај алат до сада никада није коришћен али је описан као најјаче трговинско средство које ЕУ има.
- Још нисмо дошли до тачке у којој бисмо га активирали - рекла је предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен раније овог мјесеца. Међутим, Комисија је већ започела припрему конкретних мјера које се могу брзо увести.
Могуће противмјере укључују порезе на америчке дигиталне услуге, ограничења приступа америчких фирми европским јавним набавкама и додатне царине. ЕУ већ има спремна два пакета царина у вриједности већој од 100 милијарди долара, који укључују производе попут авиона, кикирики путера и вискија. Други пакет још није формално усвојен, али би могао бити брзо активиран.
Европа се припрема за најгори сценарио
Европски званичници и даље се надају договору и не планирају уводити мјере прије Трамповог рока 1. августа. Међутим, јасно истичу да се припремају за "могући сукоб", који би могао имати велике посљедице за обје стране.
Договор који је до недавно био на столу укључивао је европску куповину америчких енергената и чипова, те прихватање основне царине од 10 посто. Детаљи, попут изузетака за одређене секторе и олакшица за аутоиндустрију, још су били предмет преговора.
Ипак, оптимизам је знатно опао. Три дана након што је Шефчович у Европском парламенту изјавио да "наши преговори спашавају ЕУ од већих царина", Трамп је на друштвеним мрежама објавио писмо у којем пријети царинама од 30 посто.
"Болне опције"
Након посљедње рунде преговора у Вашингтону, Шефчовичу је речено да САД тражи основну царину од најмање 15 посто, без укидања постојећих царина од 25 посто на европске аутомобиле, те могућност увођења царина од чак 100 посто на фармацеутске производе.
Чак су и њемачки званичници, који су раније сматрали Трампове пријетње блефом, сада промијенили став. Нови захтјеви САД-а потакнули су Берлин да први пут подржи и могуће противмјера.
"Морамо одлучити колико смо још спремни попустити. Све опције су болне – и шта ћемо учинити ако договор пропадне - рекао је један европски дипломата.
