ATV

Анализа

Колико домаћинства троше на храну сада, а колико су трошила у бившој Југославији

  • Извор: Агенције
  • 30.11.2023. 06:00

Просјечна породица у БиХ послије сваког одласка у седмичну набавку хране остане у шоку због инфлације која не погађа само ову земљу, већ читав свијет.

Према посљедњим статистичким подацима  просјечна плата у Босни и Херцеговини износи 1.269 марака, број запослених је 850.523 и чак њих 517.476 прима плату мању од просјечне.

У истом мјесецу, септембру, синдикална потрошачка корпа коју је Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине израчунао износила је 2.993,50 КМ и од просјечне плате је већа за 1.724.5 КМ.

Само на прехрану, наводи Синдикат, издваја се 41,37% или 1.238 КМ.

Поређења ради прије 14 година- 2009. године просјечна плата је према подацима Агенције за статистику БиХ била 790 КМ док је у истом том периоду потрошачка корпа била 1.396 КМ.


Колико би данас платили намирнице које су 2021. године коштале 6 марака

Колико би данас платили намирнице које су 2021. године коштале 6 марака

То значи да је до септембра ове године плата порасла за 479 КМ, а потрошачка корпа за чак 1.597.50 КМ.

Занимљиве податке за сусједну Хрватску и ЕУ објавио је портал "Индекс".

Како наводе у Хрватској се више троши на храну него у остатку ЕУ. 

Тачније у богатијим државама се више троши на храну, али она чини мањи дио укупних трошкова.

"Индекс" је дао и занимљив преглед издвајања новца за храну у бившој Југославији.

Дошли су до закључка да из поређења данашњег удјела трошкова хране у укупним трошковима домаћинства и пријашњих деценија, може закључити да је данас стандард у Хрватској већи него што је био икада у историји (као и у већини свијета), па се исто може закључити и за БиХ.

Са сигурношћу се може тврдити, наводе, да то вриједи за деведесете. Али пријашње деценије је теже одредити јер Евростат води податке Хрватске тек од 1995.


Мајка четворо дјеце скупља паре за еутаназију због короне: Помозите ми да се убијем

Мајка четворо дјеце скупља паре за еутаназију због короне: Помозите ми да се убијем

Иако није савршено упоредиво, због разлике у методологији израчуна и прикупљања података, могу послужити подаци Статистичког годишњака Југославије 1918. - 1987.

Према подацима Савезног завода за статистику Југославије, 1963. је домаћинствима на простору Хрватске 45.1 одсто трошкова отпадало на прехрану (оригинално "исхрана"), а подаци за Босну и Херцеговину кажу да је готово 50 одсто трошкова, прецизније 49,6 одсто отпадало на исхрану, пише портал "Бука".

И док је економски узлет Југославије 60-их  видљив за Хрватску гдје су домаћинства 1973. за исхрану издвајала 37.2 одсто, за БиХ то и није толико видљиво, обзиром да су издвајања за храну и даље висока - 43,3 посто.

Исто тако је видљива реална стагнација друге половине 70-их и криза првих година 80-их (82. је Југославија де факто банкротирала) јер је удио прехране у укупним трошковима пуно спорије падао, па је 1983. године домаћинство у Хрватској издвајало на исхрану 36,4 одсто, а бх. домаћинство 42,04 одсто.


Посадио га цар Душан Силни: Ово је најстарије српско дрво, ево гдје се налази!

Посадио га цар Душан Силни: Ово је најстарије српско дрво, ево гдје се налази!

Цијеле осамдесете је трајала криза, па је до 1987. у Хрватској удио чак нарастао на 37.3 одсто, а у БиХ на 44,7 одсто.

Наведимо на крају да се на храну од БиХ више издвајало само у Црној Гори и САП Косово.

Битно је нагласити да ипак подаци нису савршено упоредиви с данашњим подацима и индикативни су.

Комплетан статистички годишњак из бивше Југославије можете погледати на ОВОМ ЛИНКУ.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: