Од 1. јануара 2025. године на снагу ступају измјене које ће значајно утицати на пословање самосталних предузетника у Њемачкој.
Према Закону о смањењу бирократ IV, обавеза архивирања књиговодствених докумената, укључујући и банковне изводе, скраћује се с досадашњих 10 на 8 година, преноси "Феникс магазин".
Ова измјена доноси олакшање за многе привреднике и самосталне раднике који су досад морали водити опсежне архиве. Нова правила примјењују се на све документе којима до 1. јануара ове године још није истекао рок.
Промјене се не односе само на архивирање докумената. Још од почетка 2024. године уведени су и нови прагови за обвезно вођење пословних књига. Према ажурираном Закону о пореском поступку, обавеза настаје ако годишњи промет пређе 800.000 евра или годишња добит пређе 80.000 евра. Пријашње границе биле су 600.000 и 60.000 евра. Тиме се повећава број предузетника који подлијежу строжим правилима вођења пословних књига.
Високе казне
Осим пореских прописа, привреднике обавезују и одредбе Трговачког законика те посебни секторски закони, у зависности ос дјелатности. Банковни изводи у пословању имају статус кључног књиговодственог документа. Показују ток новца – било да се ради о приходима од клијената, плаћању рачуна или инвестицијама. У случају надзора, пореска управа може захтијевати увид у изводе и друге документе за период до 10 година уназад.
Пореска ревизија без доступне документације може бити врло скупа. Наиме, према подацима њемачког удружења Вирцхоу-Бунд, непоштовање прописа о чувању документације може довести до новчаних казни до 50.000 евра па чак и затворске казне у тежим случајевима када су релевантни документи уништени.
Осим тога, ако се дигитални документи не учине доступним у складу са законом, порезна управа може, на темељу чланка 146. ставка 2б Закона о пореском поступку, изрећи казну за одгађање у износу од 2.500 до чак 250.000 евра.
Чување пословне документације
У Хрватској, правила чувања пословне документације регулисана су Законом о рачуноводству, а предузетници су обвезни чувати рачуноводствене документе (нпр. банковне изводе) најмање 11 година, дневник пословних догађаја, главну књигу, помоћне књиге, извјештаје и друге евиденције такође најмање 11 година, рачунајући од краја пословне године на коју се односе.
Чување може бити у физичком или дигиталном облику, под условом да су документи вјеродостојни и доступни на захтјев Пореске управе.
