Топлотни таласи широм Европе могли би ове године да успоре економски раст и смање бруто домаћи производ (БДП) европских земаља за пола процентног поена, показује извјештај компаније Allianz Research.
Економски аналитичари Алијанца упоредили су дане са температурама изнад 32 степена Целзијуса са ефектима пола дана штрајка.
Губици БДП-а због екстремних врућина у Европи могли би да се крећу од 0,1 процентног поена у Њемачкој до чак 1,4 процентна поена у Шпанији, гдје љетње температуре често достижу десет степени више од просјека.
На глобалном нивоу, топлотни таласи могли би да доведу до смањења БДП-а за 0,6 процентних поена током ове године, наводи се у извјештају.
Земље које би највише могле осјетити економске посљедице екстремних врућина су Кина, Шпанија, Италија и Грчка – гдје би губици могли износити близу једног процентног поена БДП-а. У Сједињеним Америчким Државама пад би могао бити око 0,6 одсто, док би у Француској могао досећи до 0,3 одсто.
Екстремне температуре негативно утичу и на продуктивност рада. Међународна организација рада процјењује да ће топлотни стрес до 2030. године смањити укупан број потенцијалних радних сати у свијету за 2,2 одсто, преноси Банкар.
Климатске промјене доприносе све чешћим и интензивнијим топлотним таласима, сушама и шумским пожарима, што носи озбиљне економске посљедице.
Ипак, стручњаци из Алијанца наводе да се губици продуктивности због екстремне врућине могу ублажити структурним мјерама – припремом градова и прилагођавањем радних мјеста новим климатским условима.
