На повећано присуство змија у природи посљедњих неколико седмица упозоравају пољопривредни произвођачи који обрађују своје парцеле те излетници у природи, а ови гмизавци су присутни и у урбаним подручјима.
Тако су шетачи у градском парку у Бихаћу уочили двије змије те је о свему обавијештена Ветеринарска станица у том граду.
"Вјероватно се радило о шарки с обзиром на величину коју су грађани описали, јер одрасли поскок може нарасти највише до 70 центиметара дужине. Змије не треба дирати нити их узнемиравати, већ их заобићи и наставити својим путем. Уколико то није могуће, најбоље их је препасти ударцем о тло, јер змије немају слушне органе, већ осјете вибрацију. У том случају оне ће се уплашити и отићи", каже Дамир Будимлић, запосленик Ветеринарске станице у Бихаћу.
За разлику од протеклих година, када је владала несташица противзмијског серума у Унско-санском кантону, сада га има у Кантоналној болници у Бихаћу, али у ограниченим количинама.
Према ријечима Енисе Шаботић, начелнице Инфективног одјељења у поменутој здравственој установи, серум је врло скуп, тешко га је набавити, а отежавајућа околност је што је ограниченог рока трајања.
"Откако је престала производња серума у Хрватској, мало га је теже набавити. Једини снабдјевач у региону је Институт Торлак из Београда, гдје га набављамо поступком јавних набавки", каже Шаботићева.
Према њеним ријечима, за разлику од ранијих година, када се серум у случају уједа змије могао добити и у овдашњим домовима здравља, од ове године искључиво се може добити у Кантоналној болници.
"Најбоље је да се серум даје у болничким условима, јер треба бити опрезан током давања с обзиром на то да код неких особа може изазвати јаку алергијску реакцију", истиче Шаботићева.
Додаје како се, у случају уједа змије отровнице, препоручује строго мировање те да треба избјегавати покрете, док се не препоручује исисавање отрова из ране или подвезивање у близини мјеста уједа.
Иначе, прије неколико година у Бихаћу је забиљежен и један смртни случај због уједа змије.
Ветеринар Сенад Бешић из Санског Моста каже да нема индикатора о томе да су се змије појавиле у неуобичајено великом броју.
"За сада нема ништа необично када се ради о змијама у природи, топло вријеме и високе температуре су их измамиле на површину. Међутим, оно што може да брине јесте њихова појава прије времена, тако да, уколико се наставе овакви температурни услови, може доћи до повећаног броја змија у блиској будућности. Овакви услови доприносе њиховој присутности и репродукцији, тако да је то оно што може да брине", истакао је Бешић.
На нашим просторима постоје три врсте змија отровница: поскок, шарка или риђовка, те шарган.
Отров поскока је снажан, те је једина по живот опасна врста змије у БиХ, у прошлости ујед је био чак и смртоносан.
Међутим, данас су јако ријетки смртни случајеви, потпуни опоравак је могућ након седам дана болничког лијечења.
Отров шарке или риђовке снажно дјелује, али угризи нису толико опасни као код поскока.
Код људи угриз изазива бол, отицање, разарање околног ткива, у каснијим фазама може се јавити мучнина и повраћање, те се ипак препоручује љекарска помоћ, пише портал "Независне".
Балкански шарган је најмања змија отровница у Европи. Претежно се храни скакавцима, мужјаци су свијетлосмеђи или сиви, док су женке жућкасте. На средини леђа налази се готово увијек јасна смеђа или тамно сива цик-цак шара. Отров шаргана је врло слаб те се често пореди са убодом пчела.
