Црна Гора планира да укине уплату доприноса за пензије и да се потпуно окрене приватним пензионим фондовима.
Ово је један од циљева програма "Европа сад 2", а све у складу са одлуком Европске уније из 2015. године да се до 2035. укину сви државни пензиони фондови. Све ово утицаће и на немали број пензионера из Србије који су радни вијек провели у сусједној нам земљи.
Аналитичар Олег Филиповић, међутим, истиче да би свему овоме требало да претходе прецизне анализе и измена закона. Он наводи и да је пензиони систем у ЕУ, у зависности од земље до земље, дефинисан различито.
"Тако у Њемачкој постоји тростубни пензиони систем што у суштини значи да имамо обавезни државни пензиони фонд, као први стуб. Други, да послодавци уплаћују један дио средстава и у приватни пензиони фонд и трећи стуб је базиран на одлуци запосленог да самостално један дио, у односу на различите понуде, пласира у приватни пензиони фонд. У Француској, као другој водећој земљи ЕУ, постоји само државни фонд. Заједничко за Француску, Њемачку и Црну Гору је да се јављају недостајућа средства за функционисање државних фондова", каже Филиповић.
Он објашњава да би један државни пензиони фонд у идеалним условима могао да функционише, неопходно је да четири радна мјеста покривају једну пензију. С обзиром да то више није случај, јавља се тај недостатак средстава. Француска је да би надокнадила та недостајућа средства подигла старосну границу за одлазак у пензију, што је резултирало огромним протестима.
"Задатак сваког пензионог фонда, па и државних је тај да у идеалним условима инвестира новац прикупљен на тај начин, на западном тржишту, а то се огледа у инвестицији државне обвезнице зато што је та врста инвестиције најмање ризична, али уједно доноси и најмањи принос", поручује Филиповић.
Управо, смањени приливи по основу доприноса су утицали, како је додао, на ту препоруку ЕУ да до 2035. године сви фондови буду приватни.
"У Црној Гори тренутно је недостајућих средстава око 40 милиона евра, које се покривају из државног буџета. По званичној статистици, два радника покривају једног пензионера. Да би пензиони фондови профункционисали, неопходно је створити предуслове, односно регулисати тржиште", казао је Филиповић.
У Црној Гори и сада функционише пуно осигуравајућих компанија које у оквиру својих понуда нуде и животно осигурање.
"То је такође један вид пензије плус. Са друге стране, то нам говори да треба изменити Закон о фондовима, оснивању фондова, оснивачком капиталу и најважније менаџмент компанијама које њима управљају. Са друге стране, треба направити границу између пословања осигуравајућих компанија и фондова", прецизира Филиповић.
Сматра да Закон о пензионом фонду треба променити, без обзира да ли ће доћи до укидања доприноса или не.
"Постојећи пензиони фонд би имао своју сврху за време старе државе и као такав у том временском периоду он је инвестирао у државне компаније, а у некима био чак и већински власник. У овом моменту он је само прелазни рачун од државног трезора према пензионерима", казао је Филиповић.
