За подјелу на мушке и женске послове Дарка Мартиновић никад није знала. Одрасла у селу Баре Краљске надомак Колашина каже да је рад за њу разонода и терапија.
За Дарку би стари рекли човјек – жена, али би могли додати и жена змај. Њена духовна снага надилази физичку.
“Човјек кад ради нема кад да размишља. Онда се обнавља и мозак и спашаваш саму себе. Само рад у природи кретање обнавља човјека и то човјека одржава”, каже Дарка у емисији “Гледајмо се”.
Дарка са 64 године каже да има кондиције као да је дјевојка. Иако њен радни дан почиње прије свитања, неуморна је и увијек орна за рад.
“Не могу да дефинишем одакле ми је снага, осим да је то Божја воља”, поручује она.
Дарка са једнаком пажњом и љубављу брине о свакој биљки на имању, али и о свакој животињи. Они који познају Дарку знају да је неустрашива, поготово ако треба да одбрани стоку.
Сусрет са вуком памтиће цијелог живота
“Музла сам овце и видјела га, па сам позвала оца да ми дода пушку. Вука сам убила у прса”, испричала је Дарка.
Сав посао око имања и стоке Дарка сама носи на плећима. Колико посла обави, чини се да јој је дан прекратак, али увијек је задовољна кад све постигне да заврши.
“Син ми је шумски техничар и покрива терен око Опасанице и Веруше. Зими дође и помогне ми и када су прољећни радови. Имам и брата, али је болестан”, испричала је Дарка.
За њу је дефиниција среће здрав живот.
“Ако си здрав и способан да радиш – то је срећа. Живот има смисла, него не знамо да га цијенимо. Увијек се мора направити корак напријед”, поручује храбра Дарка.
