Младен Томовић је давне 1979. године, на дан Светог Пантелејмона (9. августа), преживио директан удар грома, те свједочи о нечему што многи називају правим чудом.
"Имао сам тада 24 године. Коњ ми је био везан за шљиву гвозденим ланцем, дугим десетак метара. Кад је кренула олуја, пошао сам да га ослободим и да се склони. Ухватио сам ланац и више се ничега не сјећам", прича за РИНУ Младен.
Касније су му како свједочи, причали да је киша је пљуштала око пола сата, а он је све то вријеме лежао на земљи.
"Када сам дошао себи, нисам могао ни да говорим ни да ходам, само сам бауљао. Моји су мислили да сам се склонио од кише. Прва ме је угледала баба, тада су ме одвели у амбуланту", додао је он.
Љекар је том приликом рекао да је преживио правим чудом, зато годинама уназад Младена са Сувобора називају и правим медицинским феноменом.
"Тада сам на себи имао кошуљу која је изгорјела на лијевом рукаву до плећа. Тадашњи љекар је казао да је невјероватно како сам прекостао, али да сам преживио вјероватно зато што је киша падала 35 минута, а ја лежао на земљи, те да ме то спасило".
"Имао сам проблем са очима, из очију као да ми је избијала ватра, нисам могао да гледам, љекар ме је упутио специјалисти који ми је прописао капи и десет дана сам стављао хладне облоге на очи сваког дана по пет, шест пута док се не осуше завоји", сјећа се Младен.
Овај Прањанац је и данас опрезан током љетних мјесеци када почну олује, муње и громови, а свој други рођендан слави за Пантелијевдан.
"Када су Свети Илија, Пантелија, ако је облачно, ако сијевају муње, ја сам у ћошку куће гдје нема ни прекидача, ни штекера. И ту у углу лежим, никуда не излазим. И дан данас има страха. Телефон, ако сам у кући не гасим, али, ако грми, а ја излазим напоље, мобилни са собом не носим, опрезан сам", закључио је.
Ова прича из Прањана је свједочанство да се чуда заиста дешавају. Младен је прошао кроз оно што дјелује немогуће, и данас је жив подсјетник да између неба и земље понекад стоје само вјера и срећа.
.webp)
