Naime, na dionici puta u ovom zaseoku nije se moglo automobilom, pa je Slobodan ostao da parkira vozilo, dok su Vesna i Todor put nastavili pješke. Vesna je zaostala za Todorom, što se kasnije ispostavilo da joj je možda i spasilo život.                 

- Vesna je išla iza mene, i u jednom trenutku ja sam zastao da predahnem i ujedno da se sačekamo, kako se ne bi izgubili. U narednom trenutku ugledao sam mladog srnadaća u daljini. Nisam ni slutio da je spreman da napadne - počinje priču Todor Jokić.

U sljedećem momentu, Todor je vidio da srndać oštri rogove. Tada je shvatio da je vrag odnio šalu.

- Zaletio se ka meni i borio sam se da ga uhvatim za rogove. Nije mi padalo na pamet ni jednog trena da puštam jer ne bi odustao. Sve je trajalo pola sata. U ovoj borbi zadobio sam povrede šake i noge, od oštrih rogova - priča ovaj Gornjomilanovčanin.

(Izvor: Telegraf)