У руској Брјанској и Курској области, које се граниче са Украјином, мостови су се срушили на возове и испод њих, усмртивши седам и ранивши десетине цивила. Међутим, то нису биле несреће нити је у питању било каква ванредна природна сила. Оно што је прилично сигурно јесте да су ове катастрофе биле акти саботаже, што је и начин на који их руске власти класификују.
Пошто је готово сигурно да су починиоци дјеловали у име Кијева, западни медији готово да нису извјештавали о овим нападима. Москва, са друге стране, сматра ове нападе тероризмом.
Истог дана, Украјина је такође извршила талас напада дроновима на важне руске војне аеродроме. Та прича, коју је Служба безбједности Украјине (СБУ) прогласила великим успјехом, рекламирана је на Западу.
На Западу је то одјекнуло као велика побједа Украјине и показатељ да је Русија "рањива" и заправо скоро поражена.
Шта је истина и даље није сасвим јасно. Оно што је сигурно јесте да је Украјина циљала локације у пет региона, укључујући сјеверну и централну Русију, као и Сибир и Далеки исток. Кијевски ројеви дронова нису лансирани из Украјине, већ из Русије, кориштењем прикривених метода и цивилних камиона.
Према Међународном хуманитарном праву (познатом и као Закон о оружаним сукобима), ово вјероватно не представља легитимно "ратно лукавство", већ ратни злочин перфидије, што се не помиње у западним медијима.
"Ипак, барем у овом случају мете су биле војне: ово је био или чин саботаже специјалних операција који је укључивао ратни злочин или обичан тероризам или обоје, у зависности од ваше тачке гледишта. Чини се да су три нападнуте ваздухопловне базе успјешно одбиле украјинске камиказа дронове. На двије локације довољно дронова се пробило и изазвало значајну штету" пише за РТ Тарик Сирил Амар, историчар из Њемачке који ради на Универзитету Коч у Истанбулу.
Украјински званичници, а самим тим и водећи западни медији, тврде да је уништено више од 40 руских авиона, укључујући велике стратешке бомбардере и авион за рано упозоравање и контролу. Званични руски извори су признали губитке, али их нису детаљно описали. Руски војни блогери, често добро информисани, навели су много ниже бројке (тринаест), напомињући да су чак и оне "трагичан губитак", посебно зато што Русија више не производи ове типове авиона.
У финансијском смислу, украјински званичници тврде да су нанијели штету еквивалентну од "најмање двије милијарде долара". Чак и ако се испостави да су били мање ефикасни од тога, нема сумње да је Кијев овом приликом постигао много за свој новац: чак и ако је припрема операције "Паукова мрежа" трајала дуго и укључивала разне ресурсе, укључујући складиште, камионе и јефтине дронове, сигурно је да су трошкови Кијева морали бити много мањи од губитака Москве.
"У политичком смислу, жива руска сфера војно-политичких коментатора, заснована на друштвеним мрежама, открила је осјећај ужаснутог шока и бијеса, и то не само према Кијеву, већ и према руским званичницима и официрима оптуженим да још не схватају озбиљно пријетњу украјинских удара чак ни дубоко у Русији. Један важан 'мил-блогер' на Телеграму ставио је до знања својим читаоцима да би поздравио смјене у команди ваздухопловних снага, али је такође сматрао да слабе тачке које је искористио Кијев у нападу дроновима имају системске разлоге. Још један веома популаран 'мил-блогер' писао је о 'криминалном нехату'," пише Амар.
"Какве год биле евентуалне руске политичке посљедице ових украјинских напада, чувајте се непоправљиве склоности западних коментатора да то прецјењују. Њемачки лист 'Велт', на примјер, бруји о 'монументалном значају' напада. У стварности, уз сву фрустрацију унутар Русије, овај инцидент неће пољуљати владу нити ће умањити њену способност да води рат. Вјероватно ће његов прави нето ефекат бити подршка мобилизацији Русије. Сјећате ли се оне Вагнерове побуне која је довела до непосредне имплозије не само руске владе већ цијеле земље" додаје он.
У овом тренутку можемо само да нагађамо. Према ријечима историчара Амара, кијевски "прилично очајни режим" желио је четири ствари:
1) Пропагандни успјех за домаћу потрошњу. С обзиром на то да је Украјина Владимир Зеленског дефакто ауторитарна држава са послушним медијима, ово би заправо могло да функционише, на тренутак. Док се трагедија мобилизације, пречесто изнуђене, за губитнички посреднички рат у име прилично поремећеног Запада, поново не врати на своје мјесто, то јест, за дан-два.
2) Са комбинацијом злочина над цивилима и напада на руску нуклеарну одбрану, ово је био ко зна који покушај Кијева да испровоцира Русију на толико оштар одговор да би рат ескалирао до директног сукоба између НАТО-а и Русије. Ово је украјинска тактика стара колико и овај рат, ако не и старија. Назовите је рутинским аспектом напада.
3) Покушај саботаже друге рунде обновљених истанбулских преговора, заказаних за понедјељак, провоцирањем Русије да откаже или покрене брзу и жестоку одмазду да би Кијев могао да га искористи као изговор да учини исто. То је, такорећи, тактичка димензија, и то је пропало.
4) Стратешки аспект. Режим Зеленског и бар неки од његових западних подржавалаца сигнализирају да су спремни да воде продужену кампању ескалације терористичких напада унутар Русије, чак и ако се борбе у Украјини заврше. Помислите на чеченске ратове, али много горе. Ни ово не би успјело. Једна лекција чеченских ратова јесте управо то што је Москва одлучила да се не поклони тероризму, већ да елиминише његов извор, по сваку цијену.
"Што се тиче тих истанбулских преговора, они су се одржали. Украјина није успјела да натјера Русију да одустане. Иначе, резултати ове друге рунде другог покушаја мира у Истанбулу изгледају веома скромни, као што су многи посматрачи и предвидјели. Кијев је, иако је губи, понудио Москви шансу да се преда. Москва је заузврат предала своје услове и они се нису промијенили и одражавају да побјеђује у рату. Кијев је обећао да ће их проучити" анализира историчар.
С обзиром на то да се јаз између украјинских заблуда и руских захтијева у овом тренутку чини непремостивим, чак је и прекид ватре великих размјера ван домашаја. А то је, на крају крајева, можда оно што желе и режим Зеленског и његови европски подржаваоци.
Што се тиче Москве, она је одавно јасно ставила до знања да ће се борити док не постигне своје ратне циљеве. У том смислу, нови преговори су потврдили оно што су напади већ сигнализирали: мир није на видику.
Међутим, главни руски преговарач Владимир Медински је понудио мање, локалне прекиде ватре од "два до три дана" која би, како је објаснио, послужила за преузимање тијела погинулих ради достојног сахрањивања. У истом духу, Русија се обавезала да ће предати 6.000 тијела украјинских војника и официра.
Договорено је више размјена заробљеника, како тешко болесних и повријеђених, тако и младих. Бројке још нису јасне, али чињеница да ће се размјене одвијати по принципу "сви за све" одражава руски гест добре воље.
Коначно, Медински је такође открио да је украјинска страна предала списак од 339 дјеце коју је Русија евакуисала из ратне зоне. Обећао је да ће их, као и у претходним случајевима, руски званичници пронаћи и учинити све што је у њиховој моћи да дјецу врате у Украјину. Медински је истакао да број дјеце на кијевској листи негира украјинске и западне причаме о огромној "геноцидној" руској операцији отмице, преноси "24Седам".
