Удовица из Хесена изненада се суочава са обавезом да врати скоро 60.000 евра. Разлог: годинама је примала велику удовичку пензију, иако је од 1999. године примала и сопствену старосну пензију – комбинација која утиче на износ њене удовичке пензије.
Хесенски државни социјални суд пресудио је да је жена грубо нехатом прекршила своју обавезу учешћа и мора да врати цијели преплаћени износ.
Сада 86-годишња пензионерка била је удата за свог супруга од 1959. године, а који је преминуо 1996. године.
Исте године почела је да прима велику удовичку пензију од око 1.280 њемачких марака мјесечно. Ова врста пензије се исплаћује трајно под одређеним условима – на примјер, ако је преживјели супружник одређеног узраста или одгаја дијете. У њеном случају, услови су били испуњени, па јој је пензија одобрена.
Међутим, није пријавила пензионом осигурању да је од 1999. године додатно примала сопствену старосну пензију од око 2.500 марака мјесечно. Ова друга пензија је требало да буде укључена у износ удовичке пензије.
Према закону, ако се удовичка пензија и сопствени приход исплаћују истовремено, 40% износа који прелази одређени неопорезиви износ смањује удовичку пензију – према члану 97 Закона о пензијском осигурању (СГБ ВИ). У овом случају, то није узето у обзир више од двије деценије.
Тек 2019. године, путем аутоматизованог упоређивања података, пензијско осигуравајуће друштво је открило да жена прима двије врсте пензија.
Покренут је поступак повраћаја новца, а утврђено је да преплаћени износ износи 59.831 евра. Жена је позвана да изврши повраћај новца.
Тужиља се бранила тврдећи да је поступала у доброј вјери. Обрасце за обје пензије попунила је општинска пензиона служба, која је претпоставила да су подаци већ прослијеђени унутар система пензијског осигурања.
Сматрала је несхватљивим да грешка остаје неоткривена 20 година и да није постојала интерна контрола. Али пресуда је била јасна.
Суд је закључио да се ради о грубој непажњи, јер је већ у одлуци из 1996. године којом јој је додјељена пензија била упозорена да мора да пријави сваки додатни приход – укључујући и сопствену пензију. Она то није урадила и зато сноси одговорност.
Поврат новца – упркос недостатку уштеђевине
Суд је нагласио да се груба непажња може утврдити чак и када је иста институција исплатилац обје пензије, и да то не ослобађа обавезе пријављивања.
У образложењу пресуде се наводи: "Тужена је континуирано примала старосну пензију из сопственог осигурања, а да то није пријавила служби надлежној за удовичке пензије".
Компанија за пензијско осигурање је стога била овлашћена да ретроактивно измијени одлуку и дјелимично поништи исплату од 1. јуна 1999. године.
Жена је изјавила да нема довољно уштеђевине да то врати – све је већ потрошено.
Међутим, суд није видио никакав основ за дјелимични опроштај дуга, јер није прекршен десетогодишњи рок застарјелости, који у неким случајевима може ограничити могућност наплате. Због тога је пресуђено да мора да врати цијели износ.
Суд је даље нагласио да је још 1996. године постојало јасно упозорење: свако ко не пријави промјене у приходима мора рачунати на ретроактивни повраћат средстава. Право жалбе није дозвољено, пише "Феникс Магазин".
