Центар за запошљавање (Jobcenter) у њемачком граду Лајпцигу добио је судски налог да бескућном пару, који прима грађански додатак (Bürgergeld), плаћа хотелски смјештај – и то иако трошкови вишеструко премашују максимално дозвољену кирију.
Ова социјална накнада намијењена је првенствено дугорочно незапосленим особама, али је у овом случају суд препознао специфичне околности које су натјерале институције да реагују другачије.
Одбијени и послати у прихватилиште – суд их вратио у хотел
Пар је од маја 2023. примао грађански додатак, али су тек у новембру, с доласком хладног времена, поднијели захтјев да им се рефундирају трошкови двокреветне собе у једноставном хостелу – 70 евра по ноћењу, што на мјесечном нивоу износи око 2.000 евра.
Jobcenter је тај захтјев одбио уз образложење да то вишеструко премашује максимални износ кирије за двоје корисника – који износи свега 475 евра. Умјесто тога, упутили су их у прихватилиште за бескућнике. Међутим, пар је одбио тај приједлог, наводећи да би тамо били раздвојени јер склониште раздваја мушкарце и жене, а парови се ни не прихватају. Додатно су истакли да су, као зависници, непожељни закупци и да упркос великим напорима нису успјели да пронађу стан.
Суд: "Не можете их избацити на улицу"
Социјални суд у Лајпцигу стао је на страну пара и пресудио да Jobcenter мора да покрије трошкове хотела – без обзира на то што они премашују законом дефинисане "разумне трошкове становања".
Суд је навео да је немогуће очекивати од пара да се одвоји или пресели у прихватилиште које им не пружа основне услове живота. Такође је истакнуто да би пресељење ван града, што је био још један приједлог центра, било потпуно непримјерено јер обоје морају свакодневно да посећују клинику у Лајпцигу због лијечења од зависности.
Преседан који упозорава институције
Ова одлука отвара озбиљно питање начина на који се систем односи према најугроженијима. Суд је јасно поручио: није прихватљиво да се сви корисници социјалне помоћи аутоматски премјештају у најјефтинији заједнички смјештај. Сваки случај мора да се посматра појединачно, са уважавањем људског достојанства и реалних потреба.
Јер у супротном – како је упозорено у пресуди – центри за запошљавање би могли да сваки сличан случај рјешавају искључиво најјефтинијим рјешењем, без обзира на посљедице по саме кориснике.
(Fenix)
