Европски комитет региона (ЕКР) открио је да Европска комисија (ЕК) већ разматра успостављање система за дељење водних ресурса као део политика међународне сарадње, усред растуће кризе на нивоу Европске уније (ЕУ). Поједностављено речено, почела је битна за најважнији ресурс без којег је живот просечног човјека апсолутно незамислив.
Излишно је говорити колико нам је вода потребна, али ипак ваља се подсјетити како бисмо ову пријетњу схватили озбиљно. У документу ЕКР се наводи да драгоцјена течност има кључну улогу у очувању људског здравља, производњи хране, очувању екосистема и регулацији климе, али и да угрожена због бројних изазова, укључујући хемикалије различитог порекла, загађења пластиком, па све до озбиљних посљедица климатских промена.
Према ЕКР, програми у ЕУ који имају за циљ борбу против изазова у вези са водом морају узети у обзир специфичности острвских територија, како би се заиста могли примијенити. Такође, морају бити осигурани додатни механизми за гарантовано снабдијевање водом у циљу очувања пољопривредне активности, пише румунски "Национал".
У вези са мјерама штедње воде, ЕК тражи да државе чланице примењују одговарајуће цијене за коришћење воде, како би се подстакла њена рационална употреба. Такође, захтјева се уведу одвраћајуће казне за илегална, нерегистрована и неодобрена захватања и испуштања воде.
Повезивање региона са вишком и мањком воде
ЕКР изражава забринутост због огромног утицаја климатских промјена на регионалне економије ЕУ и на пољопривредну производњу, посебно у контексту екстремног "водног стреса" изазваног изостанком или прекомерним падавинама, што доводи до несташице воде. Организација сматра да је неопходно спровођење европских програма и пракси који би омогућили међусобно повезивање региона са вишком и мањком воде, чиме би се рјешавале постојеће диспропорције.
ЕКР поздравља усвајање европских програма који промовишу:
-Напредне технике наводњавања
-Политику штедње воде
-Пречишћавање и поновно коришћење воде
-Борбу против загађења вода
-Одрживије методе управљања водним ресурсима на регионалном и локалном нивоу
Фокус мора да буде на смањењу потрошње воде, очувању слатководних екосистема, али и очувању пољопривредне продуктивности без непотребних ограничења у коришћењу воде. А да би се то постигло, као један примера ЕКР наводи проналажење иновативних рјешења која "оптимизују управљање водом и повећавају отпорност на водне изазове, заједно са модернизацијом инфраструктуре".
Комитет подсјећа да нарушавање природних циклуса воде доводи до:
-Поплава
-Суша
-Губитка екосистема
-Деградације земљишта
А то све додатно појачава борбу за ограничене ресурсе. С тим у вези ЕКР позива и на уклањање брана са ријека.
Вода из чесме забрањена за 60.000 људи у Француској
Управо један од проблема који наводи ЕКР - хемикалије у води - оставиле су 60.000 људи без воде из славине. Према писању "Гардијана", у дијеловима Француске вода је затрована хемикалијама, због чега је "чесмовача" забрањена, а активисти упозоравају да је то само врх леденог бријега.
Сандра Видерман (36), мајка шестомјесечног дјечака Кома, и њена породица са којом живи у мирној француској општини Бушвилер у области Сен Луј близу швајцарског Базела, неће више моћи да користе воду коју су свакодневно користили за пиће, прање зуба, туширање, кување и прање поврћа, а сада је још сазнали и да се на њеној кожи можда крију остаци хемикалија за које никада није ни чула.
"Чак и ако престанемо да је пијемо, и даље ћемо бити угрожени. А не можемо ништа да урадимо", рекла је преплашена мајка за британски лист.
Локална самоуправа је послала писмо на 60.000 адреса у 11 општина у којем је писало да је вода из чесме забрањена за дјецу млађу од двије године, труднице, дојиље и особе са слабим имунитетом. Тада је кренула права битка за флаширану воду у маркетима, а Сен Луј је ушао у историју. Ова ситуација би могла да потраје бар до краја године, када ће власти наводно да инсталирају системе за филтрацију.
Тестирање локалне чесмоваче показали су да ниво ПФАС-а - "вјечитих хемикалија" које се доводе у везу са раком, поремећајем имуног система и репродуктивним проблемима - премашује препоручену границу чак четири пута.
Узрок контаминације воде била је противпожарна пјена која се користила на оближњем аеродрому од 1960-их па све до 2017. године, наводи се у заједничком саопштењу локалних власти и регионалне здравствене агенције. Токсични остаци пјене задржали су се у земљишту, полако продирући у подземне воде и људска тела - вјероватно током више деценија.
"Ове хемикалије ће вјероватно наћи и у Њемачкој, Швајцарској, Британији, свуда!"
Али ситуација у Сен Лују можда је само почетак забрана пијаће воде широм Европе. У јануару 2026. године, Европска унија ће почети да примјењује нова ограничења за дозвољене нивое ПФАС-а. Пошто више од 2.300 локација у Европи премашује те нове безбједносне границе, стручњаци упозоравају да је француски случај само најава онога што долази.
"Мислим да је ово тек почетак приче", каже Северин Местр, становница Сен Луја и бивша сарадница у клиничким испитивањима лијекова.
Вјерује да, ако стручњаци почну да траже ПФАС, свакако ће их наћи.
"Тренутно говоримо о појединачним жариштима... али (ове хемикалије) биће свуда - у Француској, Њемачкој, Швајцарској, Великој Британији, свуда.
Шта је ПФАС?
ПФАС, скраћеница за пер- и полифлуороалкилне супстанце, означава хиљаде различитих хемикалија које су цијењене због својих нелијепљивих и готово неуништивих својстава. Користе се у свему - од тигања са нелијепљивим премазом, преко водоотпорних јакни, амбалаже за храну, противпожарне пјене, па све до електронских уређаја. Оно што их чини посебно проблематичним јесте то што се не разграђују природно и могу да остану у животној средини вијековима. Данас се трагови ПФАС налазе у крви готово сваког човека на планети.
У Француској је организовано приватно тестирање крви становништва ради утврђивања здравствених последица изложености ПФАС хемикалијама. Код особе са највећом изложеношћу измерено је 22 микрограма по литру (мцг/л) ПФАС у крви. Просјечна вредност међу испитанима била је 14,9 мцг/л, што према подацима јавног здравства из 2019. сврстава становнике Сен Луја међу 5 до 10 одсто најконтаминиранијих у Француској.
ПФАС тест
Према подацима Европске агенције за безбједност хране, дугорочне штетне посљедице по здравље могуће су код особа које имају преко 6,9 мцг/л ПФАС у крви.
Поред тога што угрожавају људско здравље, ПФАС хемикалије у води представљају опасност за цијеле екосистеме, јер се, слично као код људи, накупљају у ткивима водених организама.
Примјери из свијета:
-У Сјеверној Каролини, алигатори пате од отворених и инфицираних рана које се не зацијељују
-У сјеверном Пацифику, из јаја излази мање корњача него раније
-У Висконсину, једна врста ластавица има проблема са размножавањем
-Чак и у забаченим областима попут Арктика, капуљасте фоке и њихови младунци имају проблеме са штитном жлездом
Сва та створења имала су високе нивое изложености ПФАС супстанцама, показала су научна истраживања.
Више од 600 врста на свим континентима угрожено је присуством ПФАС, према специјалној мапи која илуструје како се опасне хемикалије шире екосистемима широм свијета. Ефекти се преносе кроз цијели ланац - осјетљиве врсте могу да опадну, док отпорније врсте преживљавају, што мења равнотежу и функцију екосистема, пише Блиц.
.webp)
