Амерички министар одбране Пит Хегсет дао је неуобичајено широка овлашћења генералу Ерику Курили, команданту Централне команде САД (CENTCOM), усред растуће кризе на Блиском истоку.
Курила, познат по надимку "Горила" и као заговорник тврде политике према Ирану, има кључну улогу у доношењу одлука, често надилазећи друге високе званичнике Пентагона.
Према наводима више извора из администрације и дипломатије, готово сви Курилини захтјеви — од слања носача авиона до распоређивања борбених авиона Ф-22, Ф-35 и Ф-16 — били су одобрени. Пентагон је ове седмице послао и други носач авиона у регион, што је риједак потез и сигнал да се Блиски исток поново налази у фокусу, упркос претходним најавама о преусмјеравању пажње ка Пацифику и Кини.
Курила се отворено залаже за снажнији војни одговор на иранске пријетње и, према наводима извора, не либи се да своје захтјеве изнесе директно предсједнику Доналду Трампу. Његов утицај долази у тренутку када му се ближи крај мандата на челу CENTCOM-а, што му даје додатну слободу дјеловања, пише Политико.
Занимљиво је да се Курилине позиције често разликују од препорука начелника Здруженог генералштаба, генерала Дана Кејна, као и шефа политичког планирања Пентагона, Елбриџа Колбија, који заговарају уздржаност и избјегавање прекомјерног ангажовања у региону.
Пентагон тврди да међу највишим војним руководиоцима нема сукоба и да Курила и Кејн "наступају јединствено". Ипак, према више извора, генерал Курила је до сада добио све што је тражио.
Курила је прошле седмице изјавио пред Конгресом да је припремио "широк спектар опција" за Хегсета и Трампа како би се спријечило да Иран дође до нуклеарног оружја.
Иако познат по грубом стилу, укључујући и инцидент када је наводно физички насрнуо на једног војника, Курила ужива повјерење највиших чланова администрације, а многи га виде као оличење "борбеног и одлучног“ команданта.
Портпарол Пентагона Шон Парнел изјавио је да министар одбране користи знање својих званичника прије него што одлучи шта ће препоручити предсједнику:
"Министар Хегсет оснажује све своје борбене команданте на исти начин — децентрализацијом команде и коришћењем њиховог стручног знања из стварног свијета“, рекао је.
"Наши високи официри су усклађени и наставиће да раде заједно како би спровели Трампов програм националне безбједности.“
Курила има утицај какав није виђен у претходним администрацијама. Високи генерали су обично под контролом врха Пентагона, али један извор упућен у однос између команданта CENTCOM-а и руководство Пентагона рекао је да никада није видио да је Хегсет одбио иједан Курилин захтјев за додатним војним средствима.
Свједочећи прошле седмице на Капитол Хилу, Курила је рекао да је припремио "широк спектар опција“ за Хегсета и предсједника Трампа у циљу спречавања да Иран развије нуклеарно оружје.
Бијела кућа је подржала војно јачање у региону, иако су неки званичници примијетили колико лако је Курила успјевао да аргументује потребу за додатним авионима, бродовима и системима ПВО.
Неки бивши званичници сматрају да Курилин утицај више има везе са природом његове функције — команданта задуженог за Блиски исток у вријеме кризе.
"Ово има мало везе са самим Курилом“, рекао је Билал Саб, бивши званичник Пентагона током прве Трампове администрације.
"У Пентагону и у Савјету за националну безбједност (НСЦ) нема отпора према премјештању ресурса како би се заштитиле трупе и особље у региону.“
Упркос понекад грубом понашању — укључујући наводно гурање припадника војног особља, што је довело до покретања војне истраге — Курила, борбени ветеран и медијски активан официр, импресионирао је највише дужноснике храброшћу. Добитник је Бронзане звијезде за команду над америчким трупама 2005. године у јеку рата у Ираку, иако је тада три пута рањен.
"Има изглед генерала каквог Хегсет и Трамп желе“, рекао је бивши званичник.
"Крупан је, набилдован, има баш онај 'смртоносни' изглед којем теже.“
Званичници који су учествовали у разговорима с Курилом о војним средствима рекли су да он има и дар за увјеравање.
"Изузетно је стратешки оријентисан и увјерљив када говори о томе шта ЦЕНТЦОМ може да постигне са правим ресурсима“, рекао је Ден Шапиро, бивши водећи званичник Пентагона за блискоисточну политику.
Ко је генерал "Горила“?
Генерал Ерик Курила рођен је у Калифорнији, а одрастао у Елк Риверу у савезној држави Минесота. Дипломирао је аеронаутички инжењеринг на Војној академији САД у Вест Поинту, магистрирао пословну администрацију (МБА) на универзитету Регис и стекао магистарску диплому из области националне безбједности на Националном ратном колеџу.
По завршетку академије 1988. године, постао је пјешадијски официр у Војсци САД. Учествовао је у инвазији на Панаму, Заливском рату, мисији Uphold Democracy на Хаитију, био дио међународних снага на Косову (КФОР), као и Стабилизационих снага (СФОР) у Босни и Херцеговини.
Од 2004. до 2014. године био је непрекидно распоређен у оперативној зони CENTCOM-а, са мисијама у Ираку, Авганистану и Сирији. Током борби у Мосулу 2005. године, док је командовао 1. батаљоном 24. пјешадијског пука, рањен је три пута, али је наставио да командује трупама и узвраћа ватру побуњеницима — за шта је одликован Бронзаном звијездом са ознаком за храброст ("V" device).
Курила је касније командовао елитним јединицама, укључујући 2. батаљон Ренџера и 75. Ренџерски пук. Био је и помоћник команданта Заједничке команде за специјалне операције (ЈСОЦ), замјеник команданта 1. пјешадијске дивизије и замјеник директора Заједничког генералштаба за специјалне операције и борбу против тероризма.
Од 2016. до 2018. командовао је 82. ваздушно-десантном дивизијом, а затим постао шеф кабинета ЦЕНТЦОМ-а (2018–2019). У октобру 2019. преузео је команду над XVIII ваздушно-десантним корпусом, а почетком 2022. распоређен је у Њемачку да координише распоређивање америчких трупа као одговор на руско-украјинску кризу.
У јануару 2022. номинован је за чин генерала и постављен за команданта CENTCOM-а, а дужност је преузео у априлу исте године.
У априлу 2024. упућен је у Израел уочи очекиваног иранског контра-напада, након израелског ваздушног удара на ирански конзулат у Дамаску 1. априла, у којем су погинули високи ирански војни званичници. У септембру исте године поново је посјетио Израел и састао се са министром одбране Јоавом Галантом.
У новембру 2024. нашао се под истрагом након што је, наводно, одгурнуо припадника америчког ратног ваздухопловства који га је замолио да заузме мјесто и веже се током лета за Израел.
