Према Си-ен-ен-у, то је уобичајена фраза, посебно међу западним путницима који сваке године у све већем броју хрле у Јапан: Како земља може бити тако чиста и организована када изгледа да нема начина да се смеће одложи на јавним мјестима?

Студенти са Макморана нису једини који се суочавају са овим проблемом. Раније ове године, Јапанска национална туристичка организација (JNTO) спровела је анкету међу путницима који напуштају Јапан, питајући их са којим логистичким изазовима се суочавају током путовања.

Одговор број један? Недостатак канти за смеће. Двадесет два одсто туриста навело је тешкоћу проналажења мјеста за одлагање смећа као највећи проблем са којим су се суочили током путовања, испред недостатка говорника енглеског језика (15%) и пренатрпаности популарних атракција (13%).

Постоји неколико различитих начина за рјешавање проблема бацања смећа, али они углавном укључују јединствене ритмове јапанског бонтона.

„Ово (недостатак канти за смеће) може бити сметња, посебно за младе путнике који воде рачуна о буџету“, каже Макморан. „Умјесто да седну и једу у ресторану, вјероватније је да ће узети онигири у продавници или десерт достојан Инстаграма са штанда. Када заврше са јелом, остају узалуд да траже мјесто гдје ће бацити смеће.“

Он напомиње да, иако локални Јапанци такође купују храну и пиће из аутомата или комбининија (продавница прехрамбених производа), разлика је у томе што они не конзумирају нужно ове производе на улици.

Сматра се лошим маниром јести у покрету - до те мјере да су неки градови у Јапану потпуно забранили ту праксу. Умјесто тога, уобичајеније је да се ова храна понеси кући или у канцеларију, поједе тамо, а затим баци у смеће. Ако једу у покрету, већина људи носи малу кесу са собом у коју бацају смеће док не стигну кући.

Посљедице масовног туризма

Масовни туризам узрокује проблеме са јавним отпадом у Јапану.

На примјер, путници из цијелог свијета долазе да посјете град Нара, који је под заштитом УНЕСКО-а, а удаљен је 45 минута вожње брзим возом источно од Осаке. Иако је град дом историјских храмова и будистичких артефаката, његови најпознатији становници су дивљи јелени који су познати по томе што узимају крекере од посјетилаца и „клањају се“ у знак захвалности.

Међутим, смеће је постало питање живота или смрти за јелене: девет је угинуло 2019. године након што су јели пластични отпад који су туристи оставили на земљи.

Канте за смеће су уклоњене из паркова Нара 1985. године како би се спријечило да јелени покушавају да једу из њих. Знакови широм града упозоравали су људе да не бацају смеће јер би конзумирање смећа или хране ван њихове исхране могло бити штетно за јелене.

Како се број путника повећавао, постајало је јасно да постављени знакови нису довољни и да људи нису поштовали локални обичај да носе смеће са собом. Град је од тада преиспитао своју политику и поставио неколико канти за смеће у близини најпрометнијих туристичких подручја.

На кантама за смеће на соларни погон је исписано „Спасите јелене“ на енглеском језику.

Токијски модерни кварт Шибуја такође се бори са туристима и смећем које остављају за собом. Локални политичари су пооштрили ограничења за озлоглашено бучне забаве за Ноћ вјештица и забранили пиће на улицама - дјелимично како би смањили жалбе на буку, али и да би ограничили количину смећа.

На ТикТоку постоји мноштво видео снимака о јапанском бонтону за туристе, гдје неки путници повољно упоређују Јапан са Канадом и САД у њиховом приступу јавној хигијени или нуде савјете гдје пронаћи канту за смеће када вам је заиста потребна (многи аутомати за продају имају малу поред себе).

За неке туристе, недостатак лако доступних канти за смеће је још једна шармантна карактеристика јапанске културе.

За остале посјетиоце, то је сметња која смањује уживање у њиховом одмору.

Становник Хонг Конга Рубен Веребес припада овој другој групи. Први пут је посјетио Јапан у септембру 2024. године и рекао је да га иритира тешкоћа у проналажењу мјеста за одлагање смећа.

„Досадно је читав дан ходати по Токију, направити више од 20.000 корака и не пронаћи ниједну канту за смеће у коју би се бацила пластична фолија за сендвич“, каже он.

„Неке продавнице попут 7-Eleven, Family Mart или Lawson нису чак ни имале канте за смеће, па сте морали да држите те прљаве омотаче или флаше читав дан док се не вратите у хотел. (Одлично) је што су улице чисте, али је досадно морати да држите (смеће) читав дан“, додаје он.

Јапанци цијене чистоћу

Пол Кристи, извршни директор туристичке компаније Walk Japan, каже да се фокусира на вриједности поштовања и заједништва када одговара на питања клијената о недостатку канти за смеће, преноси Н1.

„Јапанци цијене чистоћу и раде заједно као друштво да је постигну, што је резултирало тиме да се њихова земља високо рангира када је у питању чистоћа и уредност“, рекао је за CNN.

„На крају крајева“, каже Кристи, „јапанске заједнице су донијеле одлуку да избегну непријатности и трошкове јавних канти за смеће, а јапански потрошачи су прихватили терет плана одлагања када су куповали.“

Јапан је извршио огроман притисак на своје грађане да рециклирају, што је још један разлог за малу величину канти за смеће. Макморан, професор јапанских студија, каже да неке општине имају чак 20 различитих категорија рециклажног материјала, и чак и неким мјештанима може бити тешко да их све сортирају и правилно одложе.

„Беспрекорни систем јавног превоза је одличан примјер гдје се сви путници односе са поштовањем према станицама, возовима, аутобусима и сапутницима и понашају се у складу са тим“, истиче он.

Мрачнија стварност

Поред проблема са чистоћом и хигијеном, постоји и мрачнији разлог за недостатак канти за смеће на јавним мјестима.

Дана 20. марта 1995. године, чланови култа судњег дана Аум Шинрикјо извршили су нападе сарином на неколико возила токијског метроа, убивши 14 људи и ранивши најмање 5.500.

Чланови култа уносили су пластичне кесице сарина у вагоне метроа, бацали их на под, а затим бушили кесице врховима кишобрана док су излазили из воза. Међу погинулима је било и неколико радника метроа који су покушали да очисте изливање и помогну путницима да побјегну.

Инцидент је шокирао Јапан и заувијек промијенио земљу.

Једна од посљедица била је уклањање канти за смеће са станица метроа и жељезничких станица. Иако неке још увијек постоје, оне имају провидне пластичне кесе које омогућавају полицајцима да лако виде шта се налази унутра, умјесто тамних металних цилиндара који су се користили у прошлости.

И овај феномен није изолован само у Јапану.

Након неколико бомбардовања које је извршила паравојна Ирска републиканска армија 1970-их, многе канте за смеће су уклоњене са станица лондонског метроа и главних раскрсница широм британске престонице.

Јапанске власти такође пажљиво прате терористичке инциденте у иностранству. Двије јапанске жељезничке пруге су престале да одржавају канте за смеће након бомбашких напада на возове у Мадриду 2004. године, наводећи забринутост због тероризма.

Постоји креативно рјешење за путнике који су забринути како да носе свој отпад током дана.

Фурошики су квадратни комади тканине који се користе за паковање предмета, и скоро свака продавница сувенира у Јапану их има. Могу се користити краткорочно за сакупљање смећа док се не пронађе канта за смеће, а затим се могу користити у декоративне сврхе након празника.

Пратите нас и путем Вибера