То што је Бања Лука – за разлику од Сарајева – увијек чврсто стајала уз Израел је нешто што се ријетко помиње у западним медијима. Они више воле да говоре о "сепаратизму", "руском утицају“ или "националистичкој регресији“ када говоре о Републици Српској – ентитету са већином српског становништва у данашњој Босни и Херцеговини који се досљедно опире глобалном моралном консензусу.
Пише ово њемачки портал "Jüdische Rundschau", осврћући се на посјету америчког мислиоца Кертиса Јарвина Бањалуци.
"Али они који пажљивије погледају видјеће малу политичку заједницу која се намеће политичким инстинктом, дипломатском суптилношћу – и јасним осјећајем за реалност. Милорад Додик, предсједник Републике Српске, један је од најгласнијих присталица Израела у Европи – посебно након масакра 7. октобра. Он вјерује да је коегзистенција са онима који желе уништење Израела илузорна и отворено подржава Трампов безбједносни план за Појас Газе. Додик повлачи паралеле између борбе Јевреја за опстанак на Блиском истоку и жеље Срба за самоочувањем у БиХ – наглашавајући право на самоодбрану и национално опредјељење", пише портал и додаје:
"То што је амерички мислилац попут Кертиса Јарвина говорио овдје није случајност. Јеврејско-амерички интелектуалац, творац 'мрачног просвјетитељства' и оштар критичар западних структура моћи, сада проналази пријемчиву публику – на мјестима гдје су људи научили да разликују идеологију од интереса".
У Њемачкој, Јарвин је познат првенствено по насловној причи "Шпигла" о новом потпредсједнику САД Џеј Ди Венсу (Предсједник у сјенци, број 18/2025), у којој је Јарвин представљен као "реакционарни фашиста" који се појављује на вашингтонским коктел забавама између Стива Бенона и Џека Пособјека.
Али би се то, пише сајт, могло прочитати и другачије: као знак да се његове дијагнозе сада нервозно прате – јер их је тешко оповргнути.
"Свако ко слуша Јарвина не чује пропагандисту, већ дисциплинованог дисидента – и некога ко, од свих мјеста, упућује јасну, али учтиву поруку моћницима нашег времена из Бањалуке. Јарвинов наступ на Факултету политичких наука у Бањалуци био је крајња тачка путовања кроз Базел, Лондон и Париз – свјесно изабраног, како је написао у једном билтену: 'Послије Париза, идем дубоко у бившу Југославију'. Контраст није био случајан – био је дио плана. Рекао је да је стигао касно увече и сљедећег јутра видио малу земљу одлучну да остане независна. Република Српска, тврдио је, није експанзиван ентитет, већ самоувјерен актер са снажном вољом за опстанак – и стога сумњичав у свету гдје се аутономија често третира као пријетња. Јарвинова дијагноза: Спољна политика САД функционише на аутопилоту. Њене основне структуре моћи се не мијењају са изборима. Чак ни под Трампом, систем се није фундаментално промијенио – али је барем тренутно био поремећен. Једно од највећих Трампових спољнополитичких достигнућа, према Јарвину, било је затварање развојне агенције УСАИД – која је, на многим мјестима, олакшавала не развој, већ утицај. Посебно на Балкану, ово је имало далекосежне посљедице", пише портал и подсјећа на Јарвинове ријечи да је "моћ по природи љубоморна".
Да би илустровао свој геополитички реализам, Јарвин је понудио слику коју су многи у публици запамтили:
"Живимо у свијету слонова. А ти си миш. Зато: држи се подаље од слоновских ногу. Не гризи их. Не дај им разлог – а прије свега, никакву прилику – да те згњече", рекао је сликовито.
Нагласио је да дипломатија није слабост, већ облик преживљавања.
Они који се чине неупадљивим могу много добити.
Република Српска, према Јарвину, не тежи хегемонистичким циљевима – ни према Сарајеву ни према Западу.
"Не видим Бањалуку како покушава да освоји свијет. Или чак Сарајево", јасан је Јарвин.
Портал пише да свако ко слуша Јарвина не чује идеолога, већ некога ко је спреман да уништи илузије нашег времена – како се суверене нације не би удавиле у сновима.
Оно што он говори је непријатно – али за свакога ко живи међу слоновима, то је од виталног значаја.
Јарвин је упозорио да је опасно упуштати се у провокације.
Мале државе, савјетовао је, морају мудро да бирају своје битке.
"Никада не одустајте од својих права – али упуштање у провокације је опасно. Не узвраћајте лавежом када неко лаје на вас. Умјесто тога, реагујте осмијехом", био је један од његових ријетких дословних савјета.
Савјетује, такође, да не смијете дозволити себи да се нађете у ситуацији у којој неко провоцира пса док не залаје или уједе – само да би онда рекао: "Видите, било је опасно од самог почетка".
Слично томе, провоцирање већ љутог пса није мудро. Али бјекство такође није опција. Смиреност, јасноћа и самоконтрола – то су, рекао је Јарвин, стубови суверене дипломатије.
Јарвин је био посебно критичан према међународном надзору у Босни и Херцеговини.
"Такозвани високи представник – тренутно немачки политичар Кристијан Шмит – има готово неограничена овлашћења, укључујући и овлашћење да смјењује изабране званичнике", рекао је Јарвин за којег овај модел представља реликт постимперијалне ароганције, коју подржавају западни лобистички интереси.
"Свако ко мисли да Бошњаци треба да владају Бањалуком нема добре намере", била је његова сува опаска.
Јарвин је упитао како се носити са таквим претпоставкама.
"Љубазношћу. И јасноћом. Ако вас неко замоли за уступак – реците не. Али са осмијехом. Јер ако дозволите себи да будете испровоцирани, играте туђу игру. Ако останете доследно љубазни, постајете недодирљиви", закључује Јарвин.
Кертис Јарвин је дуго био одбачен у САД као интернет ексцентрик – сада га цитирају, читају и слушају.
Потпредсједник Џ. Д. Венс, чија животна прича обухвата сиромаштво, војну службу и академски успон, поменуо је Јарвинов рад у неколико интервјуа.
Многа од основних уверења актуелне америчке администрације – од отпора "дубокој држави" до раскида са глобалистичким догмама – носе Јарвинов отисак.
Чињеница да човјек таквог утицаја сада говори у Бањалуци показује: тектонски помаци свјетског поретка већ досежу периферије Европе.
Стари западни поредак, обликован трансатлантским догмама, у опасности је од колапса због сопствених унутрашњих контрадикција. А на рубовима система појављују се нови актери, нови концепти и нова самосхватања.
Кертис Јарвин је један од тих катализатора. Позивање њега није чин провокације – већ подстицај да се размисли о савету који се фундаментално промијенио.
Мисао, узгред буди речено, коју би Шпигел вјероватно сматрао опасном – а Република Српска једноставно сматра реалном.