Нови предсједник Пољске је Карол Навроцки, који је у другом кругу за мање од 400.000 гласова поразио градоначелника Варшаве Рафала Трасковског.
Навроцки је био побједник и прве рунде предсједничких избора, а након "потврде" ове побједе у другом кругу преузеће позицију од свог политичког истомишљеника Анџеја Дуде.
Десничарске странке, које предводи Странка за право и правду (ПиС), изабрале су Навроцког као предсједничког кандидата, што је било својеврсно изненађење јер је ријеч о особи која нема политичку позадину.
Његова историја је више везана уз борилачке спортове него уз политику, јер је ријеч о бившем боксеру. Овим спортом се бавио прије више од 20 година, те је чак био и шампион у тешкој категорији.
Навроцки је током кампање признао да је учествовао у хулиганским тучама, мада је то оправдао ријечима да су "борбе биле фер, без обзира на форму."
"Све моје спортске активности биле су базиране на снази мог срца, снази мојих мишића и шака", рекао је Навроцки.
Што се тиче његовог професионалног искуства, Навроцки је од 2009. године члан Националног института за сјећање, гдје је обављаоо разне функције до 2017. године, када је постао директор Музеја Другог свјетског рата у Гдањску.
Четири године касније, вратио се у "матични" институт, поставши прво замјеник предсједника, а у јулу 2021. године постао је предсједник након што су га потврдила оба дома пољског парламента.
Навроцки је аутор и неколико књига које се већином баве периодом комунистичке власти у Пољској, али и историјом спорта, те организованим криминалом.
Најзанимљивији дио његове каријере у овом контексту је неколико књига које је објавио под псеудонимом Тадеуш Батyр, а чија тема је живот једног криминалца у Пољској током 1980-тих година.
Да ствар буде бизарнија, Навроцки се, с капом на глави и с блурованим лицем, појављивао на телевизији као Батyр, те је говорио да га је "Навроцки инспирисао" и да је "Навроцки био први који је истраживао организовани криминал у Пољској".
Од уласка у политику, Навроцки се издвојио као изразито конзервативан политичар, а његове поруке су често личиле на кампању предсједника САД Доналда Трампа.
Због тога, Трамп је Навроцког подржао на више начина, укључујући и састанак у Бијелој кући у мају ове године, те позиве Пољацима да за њега гласају.
Навроцки је, вриједи то истаћи, нешто другачији од других десничара у Европи, попут мађарског премијера Виктора Орбана, по питању руске агресије на Украјину.
Он је кампању градио, у контексту вањске политике, на јачању пољске војске због пријетње из Русије, за коју каже да "у својим темељима има терор, било да је он бијели, црвени или модерни."
Поред тога, Навроцки је по скоро свим другим параметрима једнак другим десничарским политичарима у Европи, а посебно је то видљиво у његовој социјалној политици.
Као и странка ПиС која га је највише подржавала, Навроцки има изразито конзервативне ставове по питању абортуса, истополних бракова и ЛГБТ заједнице, као и по питању избјеглица, чак и из Украјине.
У сваком случају, како Пољска тренутно има поприлично либералну већину у парламенту, може се очекивати да ће Навроцки наставити путем којег је успоставио Дуда, те да ће блокирати бројне законе које доноси парламент.
