Више од седам деценија прошло је од првих експлозија изнад Хирошиме и Нагасакија, а свијет је и даље у ери нуклеарног наоружања.
Најновији сукоби на Блиском истоку поново су отворили питања нуклеарног оружја и које га земље посједују.
Сукоб између Ирана и Израела почео је 13. јуна, када је Израел извео изненадне ваздушне нападе на кључне иранске нуклеарне и војне објекте.
Иран је одговорио лансирањем балистичких ракета на израелске градове. У сукоб су се 22. јуна укључиле Сједињене Америчке Државе, када су извеле ваздушне нападе на три иранска нуклеарна постројења.
У знак одмазде, Иран је наредног дана лансирао ракете на америчку војну базу у Катару. Примирје је проглашено након 12 дана интензивних борби.
Један од непосредних повода напада биле су тврдње Израела да је Иран убрзао обогаћивање уранијума и да се приближава могућности израде нуклеарног оружја.
Од "Пројекта Менхетн" до глобалне трке
Све је почело током Другог свјетског рата. САД, уз помоћ савезника, развиле су прво нуклеарно оружје кроз "Пројекат Менхетн".
Бомба бачена на Хирошиму и Нагасаки отворила је еру нуклеарног оружја.
Након рата, Совјетски Савез је 1949. године детонирао своју прву атомску бомбу, што је означило почетак хладног рата и убрзане трке у наоружању.
Након тога, Француска, Велика Британија и Кина развиле су сопствене капацитете. Настојећи да спријече даље ширење развоја нуклеарног оружја, САД и друге земље преговарале су о Уговору о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) 1968. и Споразуму о свеобухватној забрани нуклеарних проба (ЦТБТ) 1996. године. Тако су настале прве признате нуклеарне силе према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја (НПТ).
Ограничење наоружања
У вријеме склапања НПТ-а, нуклеарне залихе Сједињених Америчких Држава и тада Совјетског Савеза, бројале су се у десетинама хиљада.
Почевши од 1970-их, амерички и совјетски лидери преговарали су о низу билатералних споразума о контроли наоружања и иницијатива које су ограничиле, а касније помогле у смањењу величине нуклеарних арсенала.
Ко данас има нуклеарно оружје?
Данас девет земаља свијета посједује нуклеарно оружје - САД, Русија, Кина, Француска, Велика Британија, Индија, Пакистан, Сјеверна Кореја и Израел.
Неке земље, сумња се, експериментишу са развијањем најопаснијег оружја.
Земље које посједују нуклеарно оружје могу се подијелити у двије категорије - признате нуклеарно наоружане државе, према Уговору о неширењу нуклеарног оружја или НПТ, и нуклеарно наоружане државе које нису потписнице НПТ-а.
Пет држава су и сталне чланице Савјета безбједности УН и признате као нуклеарне силе по НПТ споразуму. То су:
Русија
Око 5.580 бојевих глава, са моћним ИЦБМ системима (Yарс, Сармат), СЛБМ Булава и великим бројем тактичких бојевих глава.
Сједињене Америчке Државе (САД)
Око 5.200 бојевих глава, уз стратешке интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ Минутеман ИИИ), подморничке балистичке ракете (Тридент ИИ) и авионе са нуклеарним бомбама Б61.
Кина
Процјењује се на око 500 бојевих глава, брзо шири арсенал са новим ИЦБМ ДФ-41 и подморничким системима ЈЛ-3.
Француска
Око 290 бојевих глава, претежно на подморницама (М51 СЛБМ) и стратешким авионима са АСМП-А ракетама.
Велика Британија
Око 225 бојевих глава, искључиво на подморницама класе Вангуард са Тридент ИИ ракетама.
*Неке државе развиле су нуклеарно оружје ван оквира НПТ-а, а неке од њих не признају да га посједују и то су:
Индија и Пакистан - око 170 бојевих глава свака, са регионално усмјереним балистичким и тактичким системима (Агни, Схахеен, Бабур).
Сјеверна Кореја - процјене иду до 50 бојевих глава, уз нове ИЦБМ Хњасонг-17 и Хњасонг-18.
Држава која никада званично није признала посједовање нуклеарног оружја је Израел, али се процјењује да има око 90 бојевих глава, са Јерицхо ИИИ ракетама и нуклеарно способним подморницама.
Земље за које се сумња да спроводе програме нуклеарног оружја или да имају способност да их тајно развијају су Иран, Саудијска Арабија, Сирија.
Државе које су се раније одрекле нуклеарног оружја су Јужна Африка, Бјелорусија, Украјина и Казахстан.
Зашто државе и даље теже нуклеарном оружју?
Нуклеарно оружје остаје крајња гаранција сигурности за многе режиме.
Док свијет улази у нову фазу глобалне несигурности и све веће међународне напетости, питање нуклеарног наоружања остаје један од кључних изазова за човјечанство, преноси Н1.
.webp)
