Током породичног одмора у Италији, код једног оца из Штутгарта дијагностикована је менингококна инфекција, која је имала тешке посљедице: 35-годишњи Алесандро Л. остао је без обје поткољенице и више прстију на рукама.
Његова супруга је покренула кампању на платформи ГоФундМе како би прикупила средства за уградњу лифта у згради у којој живе са својих петоро дјеце. Непосредно прије путовања 2024. године, Алесандро, по струци електричар, реновирао је шестособан стан на петом спрату и уселио се с породицом.
"Ноге су ми горјеле, појавиле су се црне мрље"
Првог дана одмора породица је још уживала на плажи, али како се спремао пљусак, Алесандро је одлучио да се накратко врати у собу.
"Када сам се пробудио, имао сам температуру", испричао је за њемачки Билд.
То су били први знаци инфекције која се врло брзо погоршала.
"Ноге су ме пекле, а на стопалима и рукама појавиле су се црне мрље", рекао је Алесандро, који је убрзо завршио у болници.
Драматична дијагноза: Менингокок типа Б и некроза ткива.У болници му је дијагностикована инфекција менингококом типа Б праћена пурпуром фулминанс – озбиљном компликацијом код које бактеријска инфекција изазива брзо одумирање ткива.
Шта су менингококе?
У Њемачкој се годишње региструје око 200 до 300 случајева менингококне инфекције. Најугроженији су бебе и мала дјеца, код којих су посљедице често најтеже. Иако ријетка, инфекција менингококом типа Б може изазвати менингитис и сепсу.
Од 2013. године постоји вакцина против менингокока типа Б, а од јануара 2024. године СТИКО, њемачка стална комисија за вакцинацију, препоручује да се она рутински даје дјеци.
„Знала сам колико ова болест може бити опасна – али нисам знала колико је заправо била драматична ситуација“, написала је Алесандрова супруга у апелу за донације.
„Наш се живот током одмора у Италији у једном тренутку потпуно промијенио.“
Борба за живот и повратак кући
Због брзог ширења некрозе, Алесандро је хитно пребачен авионом АДАЦ-а назад у Њемачку. Тамо су љекари морали да му ампутирају обје поткољенице испод кољена, као и четири прста на десној руци и дио средњег прста на лијевој.
„Познајем га још од његове 14. године“, пише његова супруга.„Одувијек је био снажан, несебичан и спреман да помогне. То што је данас готово потпуно завистан од мене и једва покретан – јако га боли, а мене изнутра раздире.“
Стан из снова постаје замка
Алессандро сада жели да поврати бар дио самосталности, али стан који је реновирао са много љубави, сада се претворио у замку.
Уградња унутрашњег лифта није могућа из правних разлога, а модерна инвалидска колица са гусеничним погоном не могу се користити због уских платформи у степеништу.
Једина преостала нада јесте изградња спољашњег лифта, али то би коштало десетине хиљада евра – новца који породица више нема, јер је Алесандро остао без прихода.
