Милиони докумената у вези са убиством предсједника САД Џона Кенедија у Даласу 1963. године већ су објављени, а предсједник Доналд Трамп је у четвртак наредио да се објаве још хиљаде повјерљивих досијеа.
Многи који су проучавали шта је до сада објављено, кажу да јавност не би требало да очекује потресна открића, али постоји велико интересовање за детаље атентата и догађајима у вези с њим.
Уз то је могућност приступа значајним новим информацијама примамљива за истраживаче.
Трамп је у четвртак наложио директору Националне обавјештајне службе и државном тужиоцу да у року од 15 дана припреме план објављивања докумената у вези с Кенедијевим убиством. Међутим, није јасно када би ти документи могли бити објављени.
Циљ наредбе је да декласификује преостале савезне евиденције и у вези са убиствима 1968. године сенатора Роберта Ф. Кенедија и свештеника Мартина Лутера Кинга. За објављивање тих докумената план се мора израдити у року од 45 дана.
Роберт Ф. Кенеди Млађи, кога је Трамп именовао за министра здравља, а синовац Џона Ф. Кенедија и син Роберта Ф. Кенедија, рекао је да није увјерен да је усамљени револвераш био једини одговоран за атентат на његовог стрица, предсједника САД 1963.
Када је те године авион "Air Force One“ с предсједником и првом дамом Жаклин Кенеди слетио у Далас, дочекали су их ведро небо и одушевљена публика. Са предизборном кампањом на хоризонту сљедеће године, дошли су у Тексас да појачају политичку подршку.
Али, док је поворка завршавала своју парадну руту у центру града, из зграде Тексашког складишта школских књига зачули су се пуцњи. Полиција је убрзо ухапсила двадесетчетворогодишњег Лија Харвија Освалда који је био на шестом спрату, на мјесту какво би снајпериста пожелио.
Два дана касније, власник ноћног клуба Џек Руби је пред полицијом убио Освалда пиштољем током пребацивања у затвор.
Годину дана послије атентата, Воренова комисија коју је предсједник Линдон Б. Џонсон основао да истражи, закључила је да је Освалд дјеловао сам и да нема доказа о завјери. Али то није угушило мрежу свакојаких теорија током шест деценија од тада.
Збирка од преко пет милиона докумената требало је да буде отворена 2017. године, осим ако другачије не одлучи предсједник.
Трамп који је дужност за свој први мандат преузео 2017. године, рекао је да ће дозволити објављивање свих преосталих докумената, али је на крају задржао нека јер је оцијенио да би објављивање потенцијално могло бити штетно по државну безбједност.
Неки досијеи су потом објављени током администрације предсједника Џозефа Бајдена, али неки нису.
Лери Џ. Сабато, директор Центра за политику Универзитета Вирџиније и аутор књиге The Kennedy Half-Century" (Пола века Кенедија), рекао је да се већина истраживача слаже да још није објављено 3.000 докумената, било у цјелини или дјелимично, а многи потичу из ЦИА.
Још има докумената у збирци ЈФК за које истраживачи не вјерују да ће предсједник моћи да их објави. Око 500 докумената, укључујући пореске пријаве, није подлегло захтјеву за објелодањивање 2017.
Неки од докумената који су већ објављени, садрже детаље о начину на који су обавјештајне службе радиле у то вријеме, укључујући депеше ЦИА и меморандуме у којима се говори о Освалдовим посјетама совјетској и кубанској амбасади током путовања у Мексико Сити неколико недјеља прије атентата. Тај бивши маринац је претходно пребјегао у Совјетски Савез, одакле се вратио кући у Тексас.
Један допис ЦИА описује како је Освалд телефонирао совјетској амбасади док је био у Мексико Ситију да би тражио визу за посјету Совјетском Савезу.
Посјетио је и кубанску амбасаду, очигледно заинтересован за визу која би му омогућила да посјети Кубу и тамо сачека совјетску визу 3. октобра, више од мјесец дана прије атентата, али се ипак вратио у Сједињене Државе преко прелаза на граници Тексаса.
У другом меморандуму, датираном дан послије убиства Кенедија, каже се да је, по прислушкиваном телефонском позиву у Мексико Ситију, Освалд комуницирао са официром КГБ-а док је био у совјетској амбасади.
Ма колико детаљи били битни за јавност или не, истраживачи кажу да њихово објављивање доприноси разумијевању периода Хладног рата.
.webp)
