У Њујорку је почела сједница Савјета безбједности УН, на чијем се почетку очекује гласање о дневном реду, за који је предложена расправа посвећена 25. годишњици НАТО агресије на Савезну Републику Југославију извршену 1999. године.
Из УН је раније саопштено да није сигурно да ли ће се расправљати о тој теми, нарочито када се узму у обзир раније изјаве представника појединих сталних чланица Савјета, које су истовремено и чланице НАТО-а, да "нема сврхе да се сазива ванредни састанак о нечему што се догодило прије 25 година" и да Савјет на таквим сједницама треба да се усредсреди на "актуелна глобална дешавања".
Французи против расправе
Француски представник на самом почетку сједнице успротивио се одржавању сједнице.
"Јасно је чак и за Русију да је предлагање ове теме неће ни на један начин допринети напретку. Русија цинично користи интервенцију 1999. године да оправда свој рат против Украјине и агресивну спољну политику у Грузији 2008 и на Криму 2014.", рекао је он.
Небензја: Читав свијет се сјећа трагедије на Балкану
"Ових дана се читав свијет сјећа жртава трагичних догађаја на Балкану чији је узрок била илегална агресија НАТО-а. Разумијем да је за представнике НАТО-а за овим столом непријатно да ово чују и да се о томе расправља, али је важно о томе дискутовати, не само због тога што је било него и због тога што се сада дешава у том региону", поручио је руски амбасадор при УН Василиј Небензја.
Састанак о агресији затражила је Русија, али је одржавање неизвјесно због тога што сталне чланице имају право на вето. Важно је напоменути да су барем три сталне чланице Савјета учествовале у НАТО агресији на СРЈ.
