Хосе Мухика, бивши уругвајски предсједник познат по својој герилској прошлости, скромном животном стилу и напредним политичким реформама, преминуо је у уторак у 89. години живота, потврдио је актуелни предсједник Јаманду Орси путем објаве на друштвеној мрежи Икс.
“С дубоком тугом јављамо да је умро наш друг Пепе Мухика. Хвала ти на свему што си нам дао и за дубоку љубав према својем народу”, написао је Орси.
Мухика, којег су сународници од миља звали Пепе, предводио је Уругвај од 2010. до 2015. године. Иако је у младости био вођа марксистичке герилске групе Тупамарос, успио је увјерити бираче да је своју радикалну прошлост оставио иза себе и постао симбол демократске транзиције и грађанске слободе.
Као предсједник, Мухика је потписао законе који су омогућили истополне бракове, легализацију абортуса у раној трудноћи и контролисану продају марихуане — што је Уругвај учинило глобалним пиониром у прогресивним реформама.
Познат и изван граница своје земље
Познат и изван граница своје земље по скромности, Мухика је одбацио луксуз предсједничке резиденције и остао да живи на својој малој фарми цвијећа у предграђу Монтевидеа. Возио је стару Бубу, јео у обичним ресторанима и носио неформалне одјевне комбинације, чиме је освојио симпатије народа.
“Проблем је што свијет воде стари људи који су заборавили какви су били када су били млади”, изјавио је Мухика у једном интервјуу 2024. године.
На предсједничку функцију дошао је са 74 године, освојивши 52 одсто гласова. Упркос скепси због његове доби и герилске прошлости, грађани су му указали повјерење, а он их није изневјерио.
Његова супруга и политичка партнерка Луција Тополански, с којом је дијелио герилске дане у Тупамаросима, такође је остала значајна политичка фигура. Вјенчали су се 2005, а касније је постала и потпредсједник државе.
Мухика је током диктатуре која је започела 1973. године провео готово 15 година у затвору, већину времена у тешким условима. Био је рањен са шест метака и два пута је успио побјећи из затвора, но остао је досљедан својим идеалима чак и након демократске транзиције 1985. године. Након изласка из затвора, поступно се вратио политици, а прије предсједничке дужности обављао је функцију министра пољопривреде.
.webp)
