Домаћинства имају још три године до крајњег рока да то учине.

"Јавни објекти су имали рок од двије године, објекти у јавном власништву, да уклоне климе са фасада. Не може се рећи баш да је тај посао урађен. Рок истиче практично 4. јула, да се тај посао заврши. Што се тиче домаћинстава, дакле у приватном сектору рок је пет година, значи још три године у зони под заштитом", рекао је Бањац за РТС.

Навео је да заштићених зона у Београду има их много, а да је највећа зона у центру града, од Калемегдана до Скадарлије, која обухвата Душанову, Добранкову, па дио Краља Милана, Теразије и даље.

Указао је да остали имају рок од 10 година, дакле још осам година, да уклоне са фасада. Подсјетио је да је нови закон о планирању и изградњи из 2023. године дефинисао да климе, односно њен спољни дио, не може бити видљив на фасадама зграда. Казне су велике, за јавни сектор између 50 и 100 хиљада динара, за правна лица, а за физичка лица између 25 и 50 хиљада динара.

Бањац је навео да постоје прописи за постављање климе у затвореном простору, али и за постављање спољне јединице климе те да их треба поштовати. Када је ријеч о унутрашњим јединицама, Бањац истиче да их никако не треба усмјерити да директно дува на дио простора гдје се највише борави, већ увијек индиректно да хлади укућане.

"Што се тиче спољашњих јединица, оне служе да ту топлоту коју клима уређај покупи из простора, пребаце на околни ваздух. Ако их ставимо на сунчану страну или директно изложене сунцу, отежаћемо рад на том клима уређају, тако да свакако би требало да се стави, уколико је то могуће, у неку сјенку или неку заветрину, ако је то наравно могуће", рекао је Бањац.

Прописана и дозвољена бука

Такође, навео је да Законска регулатива прописује и дозвољени ниво буке, те исправне климе треба да раде испод 50 децибела, односно 60, у зависности од тога у којем делу града се налазе.

"Оне раде у тим условима. Додуше, ако клима почне да се квари, она прави већу буку и онда је то одмах знак и за власника климе да би требао нешто да уради да позове мајстора да ту климу поправи, јер ће то у сваком случају довести до тога да клима престане да ради", упозорава Бањац.

Указао је да прописи не регулишу конкретно како треба да се користе клима уређаји, али напомиње да не треба да буду укључени када се не борави у простору, јер је сасвим довољно укључити клима уређај када се борави у простору, јер ти уређаји имају брз одзив када се укључе и скоро моментално почињу да реагују и да хладе простор.

Истакао је да је важно одржавање клима због тога што се оне користе и за гријање те да је препорука да се једном годишње изврши њихов сервис и да се провјери да ли има довољно расхладног флуида који то врши, јер ако га нема, клима неће радити ефикасно и трошиће више енергије. Поред тога, треба и очистити климу, а сваке двије недјеље филтере треба чистити због загађеног ваздуха.

Говорећи о мјерама којима може да се смањи потрошња енергије, Бањац је рекао да значајно помаже коришћење ролетни и тамних завјеса у простору када и не боравимо, јер се на тај начин смањује сунчева акумулација топлоте у простору.

"И кад дођемо у кућу опет су погодне, било да су са спољне стране. Користимо ноћно провјетравање, дакле све су то начини да мало приштедимо енергију, а опет да се удобно осјећамо у простору у којем живимо", рекао је Бањац.

Бањац појашњава да расхладни уређаји служе само да расхладе ваздух, док велики централни клима уређаји припремају ваздух тако да, обезбјеђују одговарајућу у количину свјежег ваздуха, влажност и одговарајућу температуру.

"Прописи не постоје, али постоје препоруке како треба да се ураде. Значи за канцеларијски простор 20-24 степена љети, за хотеле око 25 степени", прецизирао је Бањац.

Указао је и да су сада уређаји инвертерског типа и да добро подешавају, односно прате ту температуру. Према његовим ријечима, људи који се не зноје, уколико им је хладно треба да подигну температуру.

"Када смо у кући, ми смо обично у шортсевима, папучама, мајицама, тако да је та температура сасвим довољна да буде 25-26 степени. Дакле, препорука би била да подесимо клима уређај на 25 степени", рекао је.

Додао је да подешавање температуре на клими зависи од тога шта радимо у том простору и како смо одјевени и указао да ако су људи на послу гдје постоји одређени дрес код у виду дугачких панталона и затворене обуће та температура треба да буде између 22 и 24 степена.

Пратите нас и путем Вибера