Када је у питању расхлађивање дома током љета, употреба клима уређаја се намеће као највећи фаворит с обзиром да је то практично и брзо рјешење које је доступно свим станарима. Међутим, многи зазиру од укључивања уређаја и то раде периодично на само неколико сати или минута како би потрошили што мање струје и тако уштедјели.
Али ово је управо једна од највећих заблуда о коришћењу клима уређаја – много је јефтиније оставити уређај да ради цијели дан него га повремено укључити на неколико сати.
Поред тога, постоји низ малих трикова уз помоћ којих је могуће оптимизовати рад уређаја и посљедично смањити рачуне за струју током сезоне хлађења и гријања стана.
Поменуте савјете открићемо у наставку текста, али прије него што ускочимо у њих, вријеме је да објаснимо основе потрошње.
Енергетска класа уређаја
Савремени клима уређаји користе инвертер компресор, који обезбјеђује да уређај не ради стално пуном снагом, већ да количина утрошене енергије варира у зависности од потребе.
За хлађење, на примјер, ако је собна температура много виша од жељене, инвертер ће радити пуном снагом док га не охлади. Клима уређај снаге 3,5 кW троши максимално око 1,2 кW електричне енергије при пуној снази, док у стању одржавања температуре троши између 200 и 500 W електричне енергије.
Међутим, ову потрошњу можемо додатно смањити.
Први корак је одабир енергетске класе уређаја. Може бити А+++, А++, А+, А и Б, при чему је највиша оцјена наравно најбоља опција јер обезбјеђује високу функционалност уз ниску потрошњу електричне енергије, што може да обезбиједи значајне уштеде у кућном буџету на годишњем нивоу.
Након што смо дефинисали најбољу енергетску класу, време је да обратимо пажњу на оптималан начин рада.
Током љета клима треба подесити између 24°Ц и 26°Ц јер разлика у температури у стану и споља не би требало да буде већа од 7 степени, с тим да клима троши 3 до 5 одсто мање енергије са сваким додатним плусом на термостату.
При томе, ако особа остане у домаћинству цијели дан, препоручује се да се апарат укључи рано ујутру, док су спољне температуре нешто ниже, и да остане непрекидно укључен цијели дан.
Као што смо раније поменули, када клима уређај достигне задату температуру у просторији, аутоматски ће је одржавати са смањеним ефектом, што резултира минималном потрошњом електричне енергије.
Ако, пак, особа не борави у стану цијели дан, онда је свакако добра идеја да се уређај укључи сат времена прије доласка кући, с тим што је за то неопходно имати клима уређај са виФи модулом.
Инвертер технологија
Сви ови постулати важе и за зимску сезону, с тим да оптимална температура у гријној сезони треба да буде између 20 °Ц и 22 °Ц.
Наиме, све већи број корисника бира гријање уместо климатизације. С обзиром да не користе гријаче који се могу наћи у гријачима и ТА пећима, ово рјешење се намеће као знатно ефикасније. Што се тиче употребљивости уређаја, за 1 кВ улазне електричне енергије добија се око 3 кВ топлотне енергије и то на веома ниским спољним температурама, што је свакако предност у односу на друге гријне елементе.
Међутим, постоје нека ограничења.
Јефтинији модели без инвертера могу да грију само када је спољна температура изнад 0°Ц. Међутим, клима уређаји који користе инвертерску технологију могу да раде на спољним температурама до -25°Ц.
Поред тога, побољшана ефикасност инвертерских уређаја не само да значи смањену потрошњу енергије до 30 одсто и ниже рачуне за струју, већ су такви модели и еколошки прихватљивији.
Неке климе имају специјално дизајниране летвице које усмјеравају ваздух за бољу дистрибуцију температуре у просторији, а такође долази са интелигентним топлотним сензором који детектује тренутну температуру површине у просторији.
Када се утврди, систем ће прво равномјерно распоредити услове у просторији, а затим ће се пребацити на режим дистрибуције који усмјерава топао и хладан ваздух у области гдје су потребни.
Сензори покрета
Поред оптимизације рада климе, постоји још неколико практичних рјешења. Једна од њих је употреба вентилатора.
Можда неће хладити просторију, али проток ваздуха ће учинити да се осјећате пријатније чак и када је температура у просторији виша. Међутим, с обзиром на то да вентилатор не снижава температуру у просторији, нема смисла оставити га укљученог док нисте код куће, јер ћете само непотребно трошити струју.
Неки напредни уређаји имају функцију којом уз кориштење сензора покрета увијек усмјеравају ваздух у супротном смјеру од особа у просторији.
Уз ове практичне савјете могуће је, дакле, увелико смањити енергију потребну за рад уређаја. Све што је потребно јесте обратити више пажње приликом куповине производа те касније учинити што више за оптимизацију његова рада.
(Данас.рс)
