У Швајцарској клима-уређаји нису свакодневна појава ни у приватним домовима, а често ни у пословним просторима. Разлог за то лежи у споју неколико фактора – од умјерене климе, преко строге регулативе усмјерене на енергетску ефикасност, до дубоко усађене државне политике одрживог развоја. Њихова уградња у појединим кантонима може представљати прави изазов, будући да су прописи строги и усмјерени на смањење потрошње енергије.
Швајцарска се налази у зони умјерене климе, па се љетње температуре ријетко пењу до екстрема који су уобичајени у медитеранским или континенталним дијеловима Европе. И у оним данима када се жива у термометру подигне, вечерње захлађење често је довољно да расхлади простор без додатних уређаја. Поред тога, куће и зграде су пројектоване тако да зими задржавају топлоту, а љети остају пријатно хладне захваљујући дебелим зидовима, доброј оријентацији и квалитетној изолацији.
У таквим условима, становници се углавном ослањају на провјерене, пасивне методе расхлађивања. Спуштање ролетни током дана и провјетравање просторија ноћу често су довољни да се домови одрже пријатним. У Швајцарској је клима-уређај више луксуз него потреба – чак и када су температуре високе, ријетко се може наићи на шум расхладног уређаја у стамбеним зградама.
Клима и грађевинска пракса
Еколошка свијест у Швајцарској није само празна ријеч – она је преточена у законе и правила која се стриктно примјењују. Ова алпска држава досљедно се залаже за енергетску ефикасност и борбу против климатских промјена, што се јасно види и у регулацији уградње система за климатизацију.
У многим кантонима, постављање клима-уређаја захтијева посебну дозволу, а понекад и конкретно образложење. Тако, рецимо, у кантону Женева, познатом по једним од најстрожих прописа, потребно је доказати медицински или функционални разлог за инсталацију расхладног система. Чак и тада, дозволу добијају искључиво системи који задовољавају високе стандарде енергетске ефикасности и ниске емисије.
Култура одрживости умјесто комфора по сваку цијену
Можда најдубљи разлог зашто су клима-уређаји ријеткост у Швајцарској лежи у менталитету нације. У земљи у којој је одрживост темељ свакодневног живота, претјерана потрошња енергије се сматра друштвено неодговорном. Расхлађивање просторија до нереално ниских температура види се као непотребан луксуз, супротан заједничким вриједностима.
Зато већина грађана користи природне методе расхлађивања – од вентилатора, отворених прозора постављених у промају, па све до одлазака у природу. У тренутку када читав свијет осјећа посљедице климатских промјена, овакав начин живота не само да чува ресурсе, већ служи и као примјер одрживог свакодневног понашања.
Ипак, клима-уређаји нису потпуно нестали
Наравно, то не значи да клима-уређаји не постоје у Швајцарској. У урбаним срединама и савременим пословним просторима све је више фирми које користе модерне, енергетски ефикасне системе за расхлађивање, нарочито у временима када су топлотни таласи постали уобичајена појава. Болнице, хотели и велики тржни центри су, наравно, климатизовани и ту расхладни уређаји нису изузетак већ стандард.
Ипак, чак и када постоји техничка и правна могућност да се клима угради, многи грађани се одлучују за алтернативна рјешења – прије свега због високих трошкова и личних ставова. На тај начин, Швајцарска показује да удобност не мора да иде науштрб природне средине и да борба са љетњим врућинама не мора нужно да се води уз помоћ компресора и фреона.
Зато не изненађују ни бројни текстови и савјети који се у швајцарским медијима баве расхлађивањем без климе. У нашим крајевима, с друге стране, када температуре пређу 35 степени – посебно у стамбеним зградама са лошом изолацијом – клима уређај остаје практично једино рјешење, јер без њега остаје само да се током топлотног таласа даноноћно пати.
