Њемачки пензиони систем захтијева хитну реформу како би се избјегао неконтролисан раст трошкова и неприхватљиво фискално оптерећење будућих генерација, показује данас објављени извјештај минхенског Института за економска истраживања (ИФО).
Ако се ништа не предузме, стопа доприноса за обавезно пензијско осигурање могла би да порасте са садашњих 18,6 одсто на 22 одсто до 2050. године, упозорава извјештај.
"Њемачка се суочава са драматичним демографским изазовима. Без реформи, терет ће пасти на раднике и послодавце", поручује директор ИФО института у Дрездену и коаутор извјештаја Марсел Тум.
Он истиче да је животни вијек у Њемачкој у порасту, док су млађе генерације знатно мање бројне од "бејби бумера".
"Трошкови старења не би смјели једнострано да оптерете младе, због чега би требало поново увести 'фактор одрживости' и повезати старосну границу за пензију са очекиваним животним вијеком", наводи Тум.
Према његовом мишљењу, мјере попут тзв. "пензије за мајке" и замрзавања старосне границе за одлазак у пензију воде у погрешном правцу.
Укидање одласка у пензију са 63 године би само дјелимично помогле њемачком систему пензија, док би јаче везивање раста пензија за однос броја корисника и уплатилаца доприноса - кроз тзв. фактор одрживости - могло да смањи укупне расходе.
Највећи ефекат имало би везивање старосне границе за одлазак пензију са очекиваним животним вијеком. Додатну дугорочну уштеду донијело би и усклађивање постојећих пензија са инфлацијом, а не са зарадама, закључују економски стручњаци.
.webp)
