Амерички амбасадор у Израелу Мајк Хакаби изазвао је контроверзе изјавом да би муслиманске земље требале размислити о давању дијела својих територија за оснивање будуће палестинске државе те да би Израел требао преузети ту територију.
У разговору за Би-би-си, Хакаби је рекао: "Муслиманске земље имају 644 пута више земље него што је контролише Израел. Па можда би неко, ако заиста постоји толика жеља за палестинском државом, могао рећи: 'Ми бисмо је вољели угостити'."
Хакаби, којег је на мјесто амбасадора именовао актуални предсједник Доналд Трамп, уједно је оштро критиковао савезнике САД-а попут Уједињеног Краљевства и Аустралије због увођења санкција двојици крајње десних израелских министара - Итамару Бен-Гвиру и Безалелу Смотриху - због опетованог подстицања насиља над Палестинцима на окупираној Западној обали.
У интервјуу је назвао рјешење о двије државе - које предвиђа независну палестинску државу на Западној обали и у Појасу Газе, с источним Јерусалимом као главним градом - "аспирацијским циљем". Додао је да САД више не тежи остварењу палестинске државности, што је потврдио и у засебном разговору за "Блоомберг".
Портпаролка америчког Стејт Департмента Тами Брус касније је рекла да "амбасадор говори у своје име" те да предсједник САД-а одређује службену политику према Блиском истоку. Ове изјаве долазе уочи конференције у Њујорку коју овог мјесеца организују Француска и Саудијска Арабија, а циљ јој је утврдити план за будућу палестинску државу. Хакаби је ту иницијативу назвао "непримјереном" и "лоше темпираном", утврдивши да је "потпуно погрешно да европске државе нешто покушавају наметнути усред рата", јер би то, како тврди, учинило Израел "мање сигурним".
"Зашто би будућа палестинска држава морала бити баш на истом комаду земље који тренутно контролише Израел?" упитао је Хакаби током гостовања у BBC-jevoj емисији Newshour. "Мислим да је то питање које би се требало поставити свима који заговарају рјешење с двије државе."
Упитан значи ли то да САД сматра да палестинска држава не може бити на Западној обали, Хакаби је одговорио: "Не бих рекао да је то немогуће, али рекао бих да би се култура морала промијенити. Тренутно је у тој култури прихватљиво циљати и убијати Жидове, а за то се добијају награде. То мора престати."
Израел службено одбацује рјешење с двије државе, наводећи да се коначни статус мора дефинисати преговорима с Палестинцима и да државност не смије бити унапријед задана.
Хакаби је познат по подршци концепту "великог Израела", који укључује трајну израелску контролу над окупираним палестинским теротиријама. У својим иступима често користи библијски назив "Јудеја и Самарија" за Западну обалу - формулацију коју најчешће користи израелска крајња десница. Неки од министара из владајуће израелске коалиције такође заступају идеју да Палестинце треба протјерати из Западне обале и Газе, а будућа палестинска држава, по њима, могла би бити смјештена у другим арапским или муслиманским земљама. Такве би политике, упозоравају бројне организације за људска права и европске владе, представљале кршење међународног права.
Хакаби се осврнуо и на недавне санкције против израелских министара Бен-Гвира и Смотриха, које су заједнички увеле Велика Британија, Норвешка, Аустралија, Канада и Нови Зеланд. Британски министар вањских послова Дејвид Лами оптужио их је за подстицање екстремистичког насиља и озбиљна кршења палестинских људских права. Санкције укључују забрану уласка у УК и замрзавање имовине.
Израел је изразио оштро незадовољство због ове одлуке, а Хакаби ју је назвао "шокантном".
"Још увијек нисам чуо ваљан разлог зашто су те двије изабране особе санкционисане од стране земаља које би требале поштовати суверенитет Израела и чињеницу да ти људи нису починили никакво казнено дјело", рекао је Хакаби.
Рат у Гази започео је након напада Хамаса на Израел у октобру 2023., у којем је убијено око 1200 људи, а 251 особа је отета. Још 56 талаца налази се у Гази, од којих се вјерује да је најмање 20 и даље живо.
Од тада је, према подацима министарства здравства под управом Хамаса, убијено најмање 54.927 Палестинаца. УН процјењује да су више од четвртине жртава дјеца, преноси "Индекс".